Ljudi se stide samoće

U modernom dobu, diskriminacija ljudi zbog fizičkog izgleda i (ne)privlačnosti je tolika da predstavlja vid represije, smatra reditelj Majkl Rouv, autor filma „Prestupna godina”, koji je prikazan u glavnom programu 16. festivala autorskog filma u Beogradu.

– Moj film je i moj stav prema tom vidu represije i zato je glavna junakinja povučena, a svi muškarci sa kojima se upušta u seksualne veze su mlađi i lepši od nje – pojašnjava za „Politiku” Rouv, koji je ove godine u Kanu nagrađen „Zlatnom kamerom” za najboljeg debitanta.

Delo „Prestupna godina”, koje obiluje scenama eksplicitnog seksa i nasilja, jeste film o usamljenosti žene i njenoj intimi. Reditelj Rouv ne krije da se mnogima ne dopada fizičko i emotivno nasilje u njegovom filmu zbog čega napuštaju projekciju.

– Danas, u urbanim sredinama živi mnogo više ljudi nego u prirodnom okruženju. Iako se čini da smo u tim urbanim sredinama bliži jedni drugima, to nije tako. Udaljeni smo jedni od drugih, porodice se raspadaju i ostajemo sami, što loše utiče na pojedinca. Stidimo se samoće i zato moja junakinja Laura laže svoju porodicu da nije sama. Želeo sam da napišem scenario za film u kojem bi pokazao koliko su ljudi usamljeni – objašnjava Rouv, i dodaje da je insistiranje na osećanju samoće postigao i scenografijom, jer je glavna junakinja zaključana u stanu, i tako lišena komunikacije sa ljudima.

– Moja junakinja Laura je izolovana u Meksiko Sitiju, gradu u kojem živi 23 miliona stanovnika. To je realnost današnjice – opominje Australijanac Rouv, koji je film snimio u Meksiku gde danas živi.

– Odmalena sam želeo da budem pesnik. U dvadeset i drugoj godini shvatio sam da neću biti dobar pesnik i posvetio sam se pisanju za pozorište, operu i televiziju. Rad na televiziji mi se nije dopao i odlučio sam da, za sve pare koje sam tada imao, kupim avionsku kartu i otputujem što dalje. Tako sam otputovao u Meksiko Siti, gde sam ostao – objašnjava Rouv, koji ističe da nije želeo da režira film, već samo da piše, jer ga režija nikada nije privlačila.

– Nikada nisam imao preteranu želju da budem reditelj, jer reditelji znaju da budu vrlo neprijatni i da viču – smatra autor, čiji je film otkupljen za prikazivanje u 30 zemalja, a upravo se prikazuje i u meksičkim bioskopima.