Људи се стиде самоће

У модерном добу, дискриминација људи због физичког изгледа и (не)привлачности је толика да представља вид репресије, сматра редитељ Мајкл Роув, аутор филма „Преступна година”, који је приказан у главном програму 16. фестивала ауторског филма у Београду.

– Мој филм је и мој став према том виду репресије и зато је главна јунакиња повучена, а сви мушкарци са којима се упушта у сексуалне везе су млађи и лепши од ње – појашњава за „Политику” Роув, који је ове године у Кану награђен „Златном камером” за најбољег дебитанта.

Дело „Преступна година”, које обилује сценама експлицитног секса и насиља, јесте филм о усамљености жене и њеној интими. Редитељ Роув не крије да се многима не допада физичко и емотивно насиље у његовом филму због чега напуштају пројекцију.

– Данас, у урбаним срединама живи много више људи него у природном окружењу. Иако се чини да смо у тим урбаним срединама ближи једни другима, то није тако. Удаљени смо једни од других, породице се распадају и остајемо сами, што лоше утиче на појединца. Стидимо се самоће и зато моја јунакиња Лаура лаже своју породицу да није сама. Желео сам да напишем сценарио за филм у којем би показао колико су људи усамљени – објашњава Роув, и додаје да је инсистирање на осећању самоће постигао и сценографијом, јер је главна јунакиња закључана у стану, и тако лишена комуникације са људима.

– Моја јунакиња Лаура је изолована у Мексико Ситију, граду у којем живи 23 милиона становника. То је реалност данашњице – опомиње Аустралијанац Роув, који је филм снимио у Мексику где данас живи.

– Одмалена сам желео да будем песник. У двадесет и другој години схватио сам да нећу бити добар песник и посветио сам се писању за позориште, оперу и телевизију. Рад на телевизији ми се није допао и одлучио сам да, за све паре које сам тада имао, купим авионску карту и отпутујем што даље. Тако сам отпутовао у Мексико Сити, где сам остао – објашњава Роув, који истиче да није желео да режира филм, већ само да пише, јер га режија никада није привлачила.

– Никада нисам имао претерану жељу да будем редитељ, јер редитељи знају да буду врло непријатни и да вичу – сматра аутор, чији је филм откупљен за приказивање у 30 земаља, а управо се приказује и у мексичким биоскопима.