Dogodine veće nevolje

U oktobru uspon privredne aktivnosti iz prethodnih meseci nije nastavljen, a pritiskom inflacije je prekinut realan rast i prosečnih zarada i mase zarada, pa su realne plate ponovo opale. Prekinut je i najavljeni uzlet investicija. Rezultati u spoljnoj trgovini su bolji od očekivanih, ali je ukupan platni bilans duboko negativan, što vrednost dinara gura nadole. Narodna banka delimično usporava pad dinara prodajom deviznih rezervi.

To bi, u najkraćem, bila slika oktobarskih kretanja u srpskoj ekonomiji prema ocenama autora poslednjeg ovogodišnjeg broja ,,Mesečnih analiza i trendova” Ekonomskog instituta, čiju sadržinu ,,Politika” ekskluzivno objavljuje, jer danas uobičajene konferencije za novinare neće biti. Kako smo nezvanično saznali, za novembarsku i decembarsku analizu, bar za sada, nema para. Autorima honorari nisu isplaćeni ni za prethodnih devet brojeva. A, da li će i kada dobiti svoj novac ne zna se, jer tema ovog broja MAT-a nosi naslov: ,,U sledeću godinu ulazimo sa većim problemima nego što smo ušli u ovu”.

U 2011. ćemo ući sa smanjenim deviznim rezervama, rastućim teškoćama u finansiranju budžetskog deficita, daljim padom investicione aktivnosti i, najzad, s pogoršanim izgledima da ostvarimo željeni privredni rast od tri odsto, veće zapošljavanje, rast tražnje i promenu njene strukture. Zvanična procena da će inflacija u 2011. godinu biti šest odsto, za autore MAT-a je optimistička. Veoma optimističkim smatra se i očekivanje kreatora ekonomske politike da će priliv od stranih investicija dogodine premašiti 1,8 milijardi evra, što je šest odsto BDP-a, ali sa uračunatim prilivom od očekivane prodaje dela Telekoma. Deficit u razmeni robe i usluga zadržao bi ovogodišnji udeo u BDP-u od oko 14,5 odsto, što znači da bi bio povećan za manje od 100 miliona evra. Devizne rezerve opale bi za još 400 miliona evra, pa bi se pokrivenost uvoza deviznim rezervama svela sa devet na oko sedam meseci.

S obzirom na ovogodišnji pad investicija, početak realizacije desetogodišnjeg razvojnog plana zahtevao bi realan porast investicija u 2011. godini za 12 do 15 odsto, zaključuju autori.

– Ali, to bi zahtevalo rast ukupne potrošnje u toj godini od samo 0,5 do jedan odsto, pri čemu bi potrošnja države morala realno da opadne za dva procenta. Da li su ovi zahtevi realistični u predizbornoj godini? Verovatno nisu, a račun će biti ispostavljen godinu ili dve posle izbora – ukazuju ekonomisti.

Alternativa postavljenim uslovima može biti rast standarda na teret investicija, veći spoljnotrgovinski deficit i jači inflatorni pritisci, sa pritiskom na devizni kurs i eroziju deviznih rezervi sličnu ovogodišnjoj. Postepenim iscrpljivanjem deviznih rezervi sadašnja politika intervenisanja centralne banke na tržištu će postajati sve teže izvodljiva. Promenu bi mogla doneti prodaja Telekoma, ali samo u meri u kojoj bi se deo dobijenih sredstava uputio na tržište novca, a ne za servisiranje dospelih dugovanja.

Problem inflacije se može iskomplikovati ukoliko se aktivira spirala cene – kurs – cene, upozoravaju ekonomisti.

Inflacija će u narednim mesecima otežati sprečavanje većih oscilacija kursa, jer bi intervencije NBS na tržištu novca morale da budu češće i intenzivnije. Ograničenost rezervi i odsustvo nove devizne ponude takve intervencije će, po svoj prilici, vremenom učiniti teško izvodljivim, upozoravaju autori MAT-a kreatore ekonomske politike.

Jedina veličina kojom bi se moglo upravljati unutar zemlje jeste domaća potrošnja. Nužno je smanjiti privatnu i javnu potrošnju, ili bar bitno usporiti njen rast. Najveća nevolja u koju se može upasti nastaje ako se tražnja ne uskladi sa raspoloživim sredstvima i ako se ne bude trošilo u skladu sa mogućnostima, upozoravaju ekonomisti.

A. Mikavica

---------------------------------------------

Bolje je sa MMF-om

U aprilu ističe sadašnji aranžman sa MMF-om.

– Neće biti moguće ignorisati prisustvo MMF-a koje iz toga sledi – zaključuju autori MAT-a. – Ako je već tako, onda je bolje rešenje da se posle isteka stendbaj sporazuma sklopi neki od „mekših” aranžmana. Takva vrsta aranžmana bila bi dobra sve dok ne rešimo problem visokog spoljnotrgovinskog deficita i servisiranja spoljnog duga.