Drakonski budžet za Irsku

Specijalno za „Politiku”

Dablin – Građani Irske pamtili su i srećnija vremena za izglasavanje budžeta, kada se imalo razloga za slavlje i zdravicu zbog kraja jedne uspešne i početka nove obećavajuće godine.

Sećaju se najuspešnijeg i najomiljenijeg ministra finansija Čarlija Mekrivija kako bi pred vratima Lenster hausa, zgrade vlade, slavodobitno podigao CD sa finansijskim detaljima za narednu godinu. Bile su to godine irskog ekonomskog prosperiteta.

U poslednje tri godine situacija se promenila. Ministar finansija Brajan Lenihan, poslednji u nizu nosača CD sa budžetskim podacima, umesto šampanjca i nasmejanih novinara, za uzvrat dobija sumorne poglede i pitanja na koja ni on sam nije u stanju da odgovori.

Ovo je četvrta godina u nizu kako Dol, parlament Republike Irske izglasava „krizni budžet”. Svaki je teži i naporniji od prethodnog, a jučerašnji je apsolutno najteži po irskog poreskog obveznika. Mediji su ga već nazvali „drakonskim” jer je vlada Irske prvi put rešila da preseče tamo gde sve dosad nije smela da pipne – u socijalnu pomoć, na primer, ili vodu.

Pre nego što će doći na dnevni red u Dolu, u centru Dablina, vladajuća koalicija sa dominantnom Fiona fol prolazila je nekoliko krugova pakla. Saradnju su otkazivali, jedni za drugim, poslanici iz sopstvenih redova, manji partner u vladajućoj koaliciji, partija Zelenih, a kada su i dvojica nezavisnih poslanika zapretili da će zbog traženja finansijske pomoći od MMF i Evropske unije i oni preispitati svoju podršku vladi, tlo pod nogama premijeru Brajanu Kouvenu je počelo da podrhtava.

Kasno preksinoć jedan za drugim, obojica nezavisnih poslanika objavili su podršku izglasavanju budžeta.

Šta, zapravo, nudi taj famozni budžet stanovnicima Irske? U jednoj rečenici, mnogo šta loše za običnu irsku porodicu, a teško ili gotovo nemoguće preživljavanje za one domove koji imaju jednu ili ni jednu platu.

Socijalna pomoć je svih ovih godina predstavljala branu od siromaštva ugroženim porodicama, pa ugroženih nije ni bilo.

Socijalna pomoć bila je toliko velika da su mnogi između rada na „minimalcu” ili primanja „socijale” birali ovo drugo. Ako radite na minimalcu dobijate oko 1.500-1.800 evra mesečnih prihoda, a ako ste na socijalnoj pomoći, onda imate široku lepezu državne asistencije.

Socijalna pomoć je iznosila 220 evra da bi prošle godine bila smanjena na 197 evra nedeljno, što mesečno iznosi oko 800 evra.

Irska je vodila galantnu socijalnu politiku pa su tako nezaposleni imali mogućnost da im država finansira rentiranje kuće u maksimalnom iznosu od 650 evra, što je u najgorem slučaju pokrivalo četiri petine ukupnog troška za kiriju.

Pored toga, tu je i dečji dodatak u iznosu od 100 evra, za prvo i drugo, a svako sledeće dete bi bilo nagrađivano još većom apanažom. Prosečna irska porodica nema manje od troje dece.

Konačno, ako ste više od 10 meseci na birou imate pravo na 20 evra nedeljno za grejanje, a sve vreme dobijate određenu svotu za traženje novog posla.

Aktuelni budžet, međutim, nemilosrdno udara baš po socijalnoj pomoći pa će dečji dodatak biti i do 50 evra niži na mesečnom nivou, medicinski troškovi, koji su ionako papreno skupi, skočiće za desetak procenata. Država takođe hoće da uvede porez na vodu, što dosad u istoriji Irske nije bio slučaj.

Da bi smanjio broj žena koje ne rade, MMF je čak predložio da se uvede, kako je objašnjeno, i taksa na žene. Eksperti MMF su došli do zaključka da postoji na stotine hiljada žena koje nisu zaposlene jer čuvaju decu i da su one veliki budžetski teret za državu.

Sve u svemu, budžet u visini od šest milijardi evra tektonski će promeniti socijalnu mapu Irske

Na marginama budžetske političke drame koja poslednjih nekoliko nedelja zaokuplja pažnje ostrvske javnosti, ovdašnji analitičari se jednoglasno slažu da sa budžetom ili bez njega, Irsku očekuju vanredni parlamentarni izbori u najskorijem mogućem vremenskom roku.

Aleksandar Stošić