Драконски буџет за Ирску

Специјално за „Политику”

Даблин – Грађани Ирске памтили су и срећнија времена за изгласавање буџета, када се имало разлога за славље и здравицу због краја једне успешне и почетка нове обећавајуће године.

Сећају се најуспешнијег и најомиљенијег министра финансија Чарлија Мекривија како би пред вратима Ленстер хауса, зграде владе, славодобитно подигао ЦД са финансијским детаљима за наредну годину. Биле су то године ирског економског просперитета.

У последње три године ситуација се променила. Министар финансија Брајан Ленихан, последњи у низу носача ЦД са буџетским подацима, уместо шампањца и насмејаних новинара, за узврат добија суморне погледе и питања на која ни он сам није у стању да одговори.

Ово је четврта година у низу како Дол, парламент Републике Ирске изгласава „кризни буџет”. Сваки је тежи и напорнији од претходног, а јучерашњи је апсолутно најтежи по ирског пореског обвезника. Медији су га већ назвали „драконским” јер је влада Ирске први пут решила да пресече тамо где све досад није смела да пипне – у социјалну помоћ, на пример, или воду.

Пре него што ће доћи на дневни ред у Долу, у центру Даблина, владајућа коалиција са доминантном Фиона фол пролазила је неколико кругова пакла. Сарадњу су отказивали, једни за другим, посланици из сопствених редова, мањи партнер у владајућој коалицији, партија Зелених, а када су и двојица независних посланика запретили да ће због тражења финансијске помоћи од ММФ и Европске уније и они преиспитати своју подршку влади, тло под ногама премијеру Брајану Коувену је почело да подрхтава.

Касно прексиноћ један за другим, обојица независних посланика објавили су подршку изгласавању буџета.

Шта, заправо, нуди тај фамозни буџет становницима Ирске? У једној реченици, много шта лоше за обичну ирску породицу, а тешко или готово немогуће преживљавање за оне домове који имају једну или ни једну плату.

Социјална помоћ је свих ових година представљала брану од сиромаштва угроженим породицама, па угрожених није ни било.

Социјална помоћ била је толико велика да су многи између рада на „минималцу” или примања „социјале” бирали ово друго. Ако радите на минималцу добијате око 1.500-1.800 евра месечних прихода, а ако сте на социјалној помоћи, онда имате широку лепезу државне асистенције.

Социјална помоћ је износила 220 евра да би прошле године била смањена на 197 евра недељно, што месечно износи око 800 евра.

Ирска је водила галантну социјалну политику па су тако незапослени имали могућност да им држава финансира рентирање куће у максималном износу од 650 евра, што је у најгорем случају покривало четири петине укупног трошка за кирију.

Поред тога, ту је и дечји додатак у износу од 100 евра, за прво и друго, а свако следеће дете би било награђивано још већом апанажом. Просечна ирска породица нема мање од троје деце.

Коначно, ако сте више од 10 месеци на бироу имате право на 20 евра недељно за грејање, а све време добијате одређену своту за тражење новог посла.

Актуелни буџет, међутим, немилосрдно удара баш по социјалној помоћи па ће дечји додатак бити и до 50 евра нижи на месечном нивоу, медицински трошкови, који су ионако папрено скупи, скочиће за десетак процената. Држава такође хоће да уведе порез на воду, што досад у историји Ирске није био случај.

Да би смањио број жена које не раде, ММФ је чак предложио да се уведе, како је објашњено, и такса на жене. Експерти ММФ су дошли до закључка да постоји на стотине хиљада жена које нису запослене јер чувају децу и да су оне велики буџетски терет за државу.

Све у свему, буџет у висини од шест милијарди евра тектонски ће променити социјалну мапу Ирске

На маргинама буџетске политичке драме која последњих неколико недеља заокупља пажње острвске јавности, овдашњи аналитичари се једногласно слажу да са буџетом или без њега, Ирску очекују ванредни парламентарни избори у најскоријем могућем временском року.

Александар Стошић