Obama se nagodio sa republikancima

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Iako izložen jakom pritisku svoje baze da ne popusti, predsednik Barak Obama se ipak nagodio sa republikanskom opozicijom u Kongresu oko poreskih olakšica, glavnoj političkoj temi u Vašingtonu ove jeseni. Prema kompromisnom sporazumu postignutom u ponedeljak uveče, važnost olakšica iz Bušove ere, koje su bile oročene do kraja ove godine, produžiće se za još dve godine svima: američkoj srednjoj klasi (onima koji zarađuju do 250.000 dolara godišnje), ali i onima koji zarađuju i mnogo preko toga, najbogatijim Amerikancima kojih nema više od dva odsto.

Dosadašnja pozicija Obame i njegove Demokratske partije bila je da olakšice treba produžiti samo srednjoj klasi, a da bogati kroz veće poreze daju svoj doprinos fiskalnoj stabilizaciji zemlje.

Argument republikanaca bio je da nema smisla povećavati poreze bilo kome u okolnostima slabe ekonomije. (Prognoze za 2011. govore da će se nastaviti trend anemičnog rasta od 2,5 odsto, dok je trenutna stopa nezaposlenosti 9,8 odsto.)

Prema prvim računicama, cena ovog ustupka biće oko 900 milijardi dolara u sledeće dve godine, dok će račun produžavanja olakšica najbogatijima do 2020. biti 4.000 milijardi dolara izgubljenih prihoda – upravo onoliko koliko treba smanjiti troškove države da bi se izašlo na put fiskalne stabilnosti.

Kako se nagoveštava, mada se eksplicitno ne saopštava, deo pogodbe je i da republikanci u Senatu glasaju za ratifikaciju START 2, nove verzije strateškog sporazuma o ograničavanju nuklearnog naoružanja sa Rusijom.

U paket je ušao i dogovor da se za dva odsto smanje doprinosi koji se iz plata svih zaposlenih odvajaju za socijalno osiguranje, što će u džepovima Amerikanaca ostaviti oko 120 milijardi više za trošenje i time stimulans ekonomije – ali i manji porezi na imanja multimilionera i milijardera. Takođe, produžiće se i nadoknade nezaposlenima koje su republikanci dosad blokirali.

U prvoj izjavi o pogodbi sa opozicijom, Obama je rekao da nije imao izbora nego da proguta ovu knedlu, u interesu višeg cilja: da „radne porodice širom zemlje ne postanu kolateralna šteta političkog rata u Vašingtonu”.

Za njegovu partiju i izbornu bazu, ovo je, međutim, samo još jedna „izdaja” predizbornih obećanja u dvogodišnjem stalnom popuštanju konzervativcima i opstrukciji republikanaca u Kongresu. Među političkim posledicama ovog poteza mogla bi da bude i neka vrsta pobune u redovima demokrata, čiji bi jedan deo mogao da Obami nametne izazivača za partijsku nominaciju u predsedničkoj trci 2012. Po dosadašnjoj tradiciji, posle prvog mandata, predsednik je automatski kandidat partije za drugi.

Pošto demokrate nisu formalni potpisnici upravo postignute nagodbe, Obama će narednih dana morati da ubeđuje svoje da je ustupak bio neophodan i da je politički koristan.

Po „Njujork tajmsu”, ovo je najava nove ere podeljene vlasti posle novembarskih kongresnih izbora, posle kojih republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu, uz smanjenu premoć demokrata u Senatu. U uvodniku list konstatuje da je reč o pobedi republikanaca i njihove strategije opstrukcije, ali i „razočaravajućem povlačenju Bele kuće”.

„Vašington post”, međutim, ocenjuje da „Obama pokušava da iz loše situacije izvuče najbolje”, obrazlažući to argumentima iz njegovog okruženja da se time predsednik afirmiše kao nacionalni vođa koji je iznad partijskih podela.

U Beloj kući smatraju da je Obamin rejting od 47 odsto još veoma dobar, upravo s obzirom na produbljene političke podele u zemlji.

Opšti utisak je da je Obama, u prvom velikom kompromisu sa opozicijom u prve dve godine mandata, dao više nego republikanci, kojima je posle ovoga ojačano samopouzdanje i uverenje da je njihova strategija nepopustljivosti i opstrukcije – isplativa.

Milan Mišić