Обама се нагодио са републиканцима

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Иако изложен јаком притиску своје базе да не попусти, председник Барак Обама се ипак нагодио са републиканском опозицијом у Конгресу око пореских олакшица, главној политичкој теми у Вашингтону ове јесени. Према компромисном споразуму постигнутом у понедељак увече, важност олакшица из Бушове ере, које су биле орочене до краја ове године, продужиће се за још две године свима: америчкој средњој класи (онима који зарађују до 250.000 долара годишње), али и онима који зарађују и много преко тога, најбогатијим Американцима којих нема више од два одсто.

Досадашња позиција Обаме и његове Демократске партије била је да олакшице треба продужити само средњој класи, а да богати кроз веће порезе дају свој допринос фискалној стабилизацији земље.

Аргумент републиканаца био је да нема смисла повећавати порезе било коме у околностима слабе економије. (Прогнозе за 2011. говоре да ће се наставити тренд анемичног раста од 2,5 одсто, док је тренутна стопа незапослености 9,8 одсто.)

Према првим рачуницама, цена овог уступка биће око 900 милијарди долара у следеће две године, док ће рачун продужавања олакшица најбогатијима до 2020. бити 4.000 милијарди долара изгубљених прихода – управо онолико колико треба смањити трошкове државе да би се изашло на пут фискалне стабилности.

Како се наговештава, мада се експлицитно не саопштава, део погодбе је и да републиканци у Сенату гласају за ратификацију СТАРТ 2, нове верзије стратешког споразума о ограничавању нуклеарног наоружања са Русијом.

У пакет је ушао и договор да се за два одсто смање доприноси који се из плата свих запослених одвајају за социјално осигурање, што ће у џеповима Американаца оставити око 120 милијарди више за трошење и тиме стимуланс економије – али и мањи порези на имања мултимилионера и милијардера. Такође, продужиће се и надокнаде незапосленима које су републиканци досад блокирали.

У првој изјави о погодби са опозицијом, Обама је рекао да није имао избора него да прогута ову кнедлу, у интересу вишег циља: да „радне породице широм земље не постану колатерална штета политичког рата у Вашингтону”.

За његову партију и изборну базу, ово је, међутим, само још једна „издаја” предизборних обећања у двогодишњем сталном попуштању конзервативцима и опструкцији републиканаца у Конгресу. Међу политичким последицама овог потеза могла би да буде и нека врста побуне у редовима демократа, чији би један део могао да Обами наметне изазивача за партијску номинацију у председничкој трци 2012. По досадашњој традицији, после првог мандата, председник је аутоматски кандидат партије за други.

Пошто демократе нису формални потписници управо постигнуте нагодбе, Обама ће наредних дана морати да убеђује своје да је уступак био неопходан и да је политички користан.

По „Њујорк тајмсу”, ово је најава нове ере подељене власти после новембарских конгресних избора, после којих републиканци имају већину у Представничком дому, уз смањену премоћ демократа у Сенату. У уводнику лист констатује да је реч о победи републиканаца и њихове стратегије опструкције, али и „разочаравајућем повлачењу Беле куће”.

„Вашингтон пост”, међутим, оцењује да „Обама покушава да из лоше ситуације извуче најбоље”, образлажући то аргументима из његовог окружења да се тиме председник афирмише као национални вођа који је изнад партијских подела.

У Белој кући сматрају да је Обамин рејтинг од 47 одсто још веома добар, управо с обзиром на продубљене политичке поделе у земљи.

Општи утисак је да је Обама, у првом великом компромису са опозицијом у прве две године мандата, дао више него републиканци, којима је после овога ојачано самопоуздање и уверење да је њихова стратегија непопустљивости и опструкције – исплатива.

Милан Мишић