Više od partnerstva

Rusija i Srbija potpisale su juče u Moskvi naftno-gasni sporazum kojim su dve vlade ugovorile saradnju u oblasti energetike i protokol prema kome ruski „Gaspromnjeft” kupuje 51 odsto akcija Naftne industrije Srbije.

Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Sporazum je, u ime Vlade Srbije, potpisao ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, dok je u ime Ruske Federacije ovaj dokument potpisao ministar za industriju i energetiku Viktor Hristenko.
Koštunica je tom prilikom naglasio da Sporazum o saradnji Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede i Protokol o osnovnim uslovima kupovine Naftne industrije Srbije uspostavljaju stratešku saradnju koja će biti na dobrobit privrede i čije će blagodeti osetiti svi građani Srbije. Na drugoj strani, predsednik Srbije objasnio je da je reč o strateškom partnerstvu koje će biti korisno i za Srbiju i za Rusiju.
Vrednost Sporazuma procenjuje se na oko 2,4 milijarde evra. U tu sumu ulazi i 51 odsto vrednosti NIS-a za koju je „Gaspromnjeft” spreman da izdvoji 900 miliona evra. I to 400 miliona u kešu i oko 500 miliona za modernizaciju, što je skoro isto onoliko koliko je procenio i privatizacioni savetnik za NIS – konzorcijum Meril Linč i Rajfajzen investment. Preuzimanje NIS-a trebalo bi da se završi najkasnije do 31. decembra ove godine, a Sporazumom koji je Srbija potpisala, a „Politika” objavila i pre nego što se juče pojavio na internet stranici vlade, predviđeno je da se „Gaspromu” direktnom pogodbom ponudi najmanje 51 odsto udela NIS-a.

(/slika2)Jedino gde pregovarači za Srbiju mogu da izvuku više u narednim susretima sa Rusima jeste u kapacitetu gasovoda „Južni tok” i teritoriji preko koje će on proći kako bi Srbija ubirala što veću tranzitnu taksu. Upravo bi zarada od takse mogla biti kompenzacija za cenu NIS-a, koju neki stručnjaci ocenjuju niskom.

Prema ranije iznetoj gruboj proceni Aleksandara Popovića, ministra energetike i rudarstva, vrednost investicije za izgradnju gasovoda kroz Srbiju u dužini od oko 400 kilometara i podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru iznosila bi najmanje milijardu i po evra.

Srbija i Rusija su se ovim sporazumom obavezale da gasovod kroz Srbiju dobije status transevropske energetske mreže, pri čemu će plinovod kroz našu zemlju imati propusnu moć od najmanje 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je u ovom času pet puta više od srpskih potreba, uz mogućnost povećanja obima isporuka ruskog gasa.

„Gasprom” ili njegova kompanija-ćerka će sa Javnim preduzećem „Srbijagas” formirati zajedničku kompaniju za izgradnju magistralnog gasovoda, pri čemu će ruska strana imati najmanje 51 odsto udela u osnivačkom kapitalu, a srpska strana najviše 49 odsto. Kapacitet podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru biće najmanje 300 miliona kubnih metara gasa.

Interesantno je da su pregovarači za NIS, sa Dejanom Mihajlovim na čelu, sekretarom vlade, toliko izašli u susret Rusima da su čak spremni da razmotre mogućnost da se materijali, usluge i radovi neophodni za realizaciju projekata izgradnje gasovoda, skladišta gasa u Banatskom Dvoru i modernizacije NIS-a „oslobode poreza na dodatu vrednost” do dostizanja isplativosti izgrađenih objekata.

Sporazum važi 30 godina, a po isteku tog perioda on će se automatski produžavati na sledeći petogodišnji period, ukoliko jedna od strana ne obavesti drugu, najkasnije devet meseci pre isteka odgovarajućeg perioda, o svojoj nameri da ga raskine.

(/slika3)Paraf Velimira Ilića, ministra infrastrukture, na ovaj ruski sporazum može biti poništen samo ukoliko poslanici u Narodnoj skupštini ne izglasaju završni dokument. Svaka druga mogućnost izmene dokumenta po pitanju toga da srpska strana dobije jednak procenat udela u zajedničkoj firmi koja će graditi gasovod ili Banatski Dvor gotovo da ne postoji.

Bugari su, međutim, u dugim pregovorima uspeli da se izbore za ravnopravnost i da dobiju 50 odsto vlasništva u preduzeću koje će upravljati trasom gasovoda kroz njihovu zemlju.

Ono što je, međutim, mnogo veći problem jeste što, kako tvrde u NIS-u, novi gazda najverovatnije neće ulagati u modernizaciju rafinerija da bi u njima prerađivao naftu i proizvodio evropski kvalitet goriva. Rusi uopšte nisu u obavezi da poštuju evropske standarde, jer nisu u Evropskoj uniji, baš kao ni Srbija.

NIS-ove rafinerije potrebne su „Gaspromnjeftu” zbog rezervoarskih prostora u Pančevu u koje će moći da skladište naftu iz domaćih ležišta – 700.000 tona. Ono što NIS može očekivati kao ulaganje u rafinerije jeste upravo to da se modernizuju rezervoarski kapaciteti. Stvar je jasna, Rusi su kupili NIS zbog tržišta, a ne rafinerija u Novom Sadu i Pančevu. U ovom času NIS pokriva 62 odsto tržišta Srbije, a samo na tržište Beograda otpada 70 odsto ukupne proizvodnje koja se može pokriti sa 500.000 od 700.000 tona domaće sirove nafte.

Ostaje još da se nagađa da li je privatizacioni savetnik još pre dve godine znao ko će kupiti NIS pa je strategiju pravio za njega, ili je ovde u pitanju čista slučajnost.

Jasna Petrović