U inostranstvu više birača, manja izlaznost

Da li je interesovanje naše dijaspore za izbore poraslo, otvoreno je pitanje posle prvog kruga predsedničkih izbora s obzirom na to da je broj prijavljenih birača u inostranstvu u odnosu na prošlogodišnje parlamentarne izbore povećan za skoro šest hiljada, a izlaznost na birališta za samo 1.822 birača, čime je ona procentualno opala sa 31,5 na 31,46 odsto. Tačnije, dok su 2007. godine bila upisana 31.334 glasača u Posebnoj evidenciji za inostranstvo, a glasao je 9.871, ove godine je prijavljeno 37.167 birača, a na izbore se odazvalo 11.693, prema podacima koje je „Politika” dobila od direktora Zavoda za statistiku Srbije Dragana Vukmirovića.

Porastu broja birača doprinelo je i otvaranje osam novih biračkih mesta, od kojih je jedno i van našeg diplomatskog predstavništva, budući da ono ne postoji u Los Anđelesu u SAD. Birališta su prvi put otvorena i u našim predstavništvima u Malmeu, Otavi, Pekingu, Lisabonu, Temišvaru, Madridu i Zagrebu, gradovima naseljenim velikim brojem srpskih državljana.

Veće interesovanje za izlazak na ove izbore zaista su pokazali naši građani u Beču, pa prema podacima za Austriju broj prijavljenih sa prošlogodišnjih 2714 porastao je na 3132, a glasalo je 230 građana više (971) ili 31 odsto, dok je na prošlim izborima glasalo 27 odsto građana. U Švajcarskoj je broj glasača porastao sa 2.336 na 3.023, ali je izlaznost za četiri procenta manja nego prošle godine. U BiH se broj prijavljenih udvostručio (sada ih je 325), ali podatak da je 195 građana glasalo u prvom krugu, pokazuje da je izlaznost ovde opala sa 83,57 na 60 odsto.

Da izlaznost na ovim izborima nije adekvatno pratila povećanje broja birača pokazuju i podaci iz Kanade ( gde je broj birača sa 747 povećan na 967), Makedonije (sa 560 na 900) i Nemačke (sa 8.257 na 9.407) gde je izlaznost na birališta porasla svega za procenat do dva. A u Australiji je i broj prijavljenih birača porastao za svega oko 100 (sa 434 na 559), a izlaznost za 30 birača, pa je 20. januara u ovoj zemlji glasao 101 naš državljanin.

Da podsetimo, kada je izmenama zakona o izboru narodnih poslanika 2004. godine naša dijaspora stekla pravo i mogućnost da glasa, na predsedničkim izborima bilo je 8.044 prijavljenih, a glasalo je 5.670 naših građana u dijaspori. Dijaspora je glasala i na referendumu o novom ustavu 2006. godine, kada je bilo prijavljeno 18.093, a glasalo, međutim, svega 2.960 ili 16,36 odsto građana.

Državni sekretar Ministarstva za dijasporu Neda Maletić za „Politiku” kaže da interesovanje za izbore raste, samim tim što je izlaznost dvostruko veća nego na izborima 2004. godine kada je počelo upisivanje u posebnu evidenciju za inostranstvo. „Problem je udaljenost velikog broja naših građana od birališta, posebno kada je reč o Rusiji i SAD, zbog toga će Ministarstvo dijaspore ove godine predložiti izmenu izbornog zakona koja će omogućiti dijaspori da glasa poštom. Kako još kao država nismo spremni za glasanje elektronskim putem, koji zahteva apsolutnu opremljenost i elektronsku pismenost na svim mestima, predložićemo glasanje poštom koje je jeftinije i ekonomičnije i za državu i građane u inostranstvu. Glasanje dijaspore je skupa demokratija, ali demokratija je, inače, skupa a ovako ćemo bar znatno uštedeti. Već smo preduzeli korake potrebne za povećanje izlaznosti i izradili studiju, nju je Cesid završio u decembru, ali je bilo kasno da, pre ovih izbora, na osnovu nje sačinimo konkretne predloge izmene zakona i uredbi. Očekujemo da je primenimo na sledećim izborima”, kaže Maletić.

M. Nikić