У иностранству више бирача, мања излазност

Да ли је интересовање наше дијаспоре за изборе порасло, отворено је питање после првог круга председничких избора с обзиром на то да је број пријављених бирача у иностранству у односу на прошлогодишње парламентарне изборе повећан за скоро шест хиљада, а излазност на биралишта за само 1.822 бирача, чиме је она процентуално опала са 31,5 на 31,46 одсто. Тачније, док су 2007. године била уписана 31.334 гласача у Посебној евиденцији за иностранство, а гласао је 9.871, ове године је пријављено 37.167 бирача, а на изборе се одазвало 11.693, према подацима које је „Политика” добила од директора Завода за статистику Србије Драгана Вукмировића.

Порасту броја бирача допринело је и отварање осам нових бирачких места, од којих је једно и ван нашег дипломатског представништва, будући да оно не постоји у Лос Анђелесу у САД. Биралишта су први пут отворена и у нашим представништвима у Малмеу, Отави, Пекингу, Лисабону, Темишвару, Мадриду и Загребу, градовима насељеним великим бројем српских држављана.

Веће интересовање за излазак на ове изборе заиста су показали наши грађани у Бечу, па према подацима за Аустрију број пријављених са прошлогодишњих 2714 порастао је на 3132, а гласало је 230 грађана више (971) или 31 одсто, док је на прошлим изборима гласало 27 одсто грађана. У Швајцарској је број гласача порастао са 2.336 на 3.023, али је излазност за четири процента мања него прошле године. У БиХ се број пријављених удвостручио (сада их је 325), али податак да је 195 грађана гласало у првом кругу, показује да је излазност овде опала са 83,57 на 60 одсто.

Да излазност на овим изборима није адекватно пратила повећање броја бирача показују и подаци из Канаде ( где је број бирача са 747 повећан на 967), Македоније (са 560 на 900) и Немачке (са 8.257 на 9.407) где је излазност на биралишта порасла свега за проценат до два. А у Аустралији је и број пријављених бирача порастао за свега око 100 (са 434 на 559), а излазност за 30 бирача, па је 20. јануара у овој земљи гласао 101 наш држављанин.

Да подсетимо, када је изменама закона о избору народних посланика 2004. године наша дијаспора стекла право и могућност да гласа, на председничким изборима било је 8.044 пријављених, а гласало је 5.670 наших грађана у дијаспори. Дијаспора је гласала и на референдуму о новом уставу 2006. године, када је било пријављено 18.093, а гласало, међутим, свега 2.960 или 16,36 одсто грађана.

Државни секретар Министарства за дијаспору Неда Малетић за „Политику” каже да интересовање за изборе расте, самим тим што је излазност двоструко већа него на изборима 2004. године када је почело уписивање у посебну евиденцију за иностранство. „Проблем је удаљеност великог броја наших грађана од биралишта, посебно када је реч о Русији и САД, због тога ће Министарство дијаспоре ове године предложити измену изборног закона која ће омогућити дијаспори да гласа поштом. Како још као држава нисмо спремни за гласање електронским путем, који захтева апсолутну опремљеност и електронску писменост на свим местима, предложићемо гласање поштом које је јефтиније и економичније и за државу и грађане у иностранству. Гласање дијаспоре је скупа демократија, али демократија је, иначе, скупа а овако ћемо бар знатно уштедети. Већ смо предузели кораке потребне за повећање излазности и израдили студију, њу је Цесид завршио у децембру, али је било касно да, пре ових избора, на основу ње сачинимо конкретне предлоге измене закона и уредби. Очекујемо да је применимо на следећим изборима”, каже Малетић.

М. Никић