Odšteta za ugriz kao prosečna plata

Kragujevac – Kad se raščulo da će gradska uprava isplaćivati nadoknadu građanima koje ujedu psi lutalice, Kragujevčani su masovno pohrlili pred šaltere lokalne administracije. Samo u prvih šest meseci 2006. iz gradske kase je isplaćeno oko 650.000 dinara svima koji su, na ovaj ili onaj način, uspeli da dokažu da su bili žrtve pasa lutalica. Ako se zna da je na godišnjem nivou bilo oko 400 zahteva za naknadu štete, to znači da je svaki obeštećeni Kragujevčanin dobio oko 25.000 dinara, koliko iznosi i jedna prosečna plata u ovom gradu.

Najviše je među njima bilo onih koji su zaista imali bliski kontakt sa čoporima lutalica i završili u ambulanti ili gradskoj bolnici. Međutim, bilo je i onih koji su dobru volju gradskih vlasti pokušali da zloupotrebe. Načelnik odseka „Higijene“ u JKP „Čistoća“ Aleksandar Gajić za naš list navodi neke od takvih slučajeva:

– Čovek je pao sa bicikla, slomio ruku, a onda uz dva svedoka pokušao da dokaže kako ga je jurio čopor pasa lutalica. Pre godinu i po dana, kada smo formirali ovu službu i otvorili prihvatilište za pse, nama se javilo pola Licike (kragujevačko romsko naselje – prim. novinara) sa zahtevom da ih obeštetimo za slučajeve koji su se, navodno, desili pre dve-tri godine.

Gradskoj upravi nije preostalo ništa drugo do da pooštri kontrolu, pa je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović 5. oktobra 2007. naložio da se formira posebna komisija za ovu oblast. Pravnica Karolina Erić za naš list kaže da je, od 13. oktobra, kada je komisija počela sa radom, od 27 pristiglih zahteva odbijeno 15. To, kako ističe, ne znači da će ostali zahtevi biti prihvaćeni.

– Oštećeni građani su sada dužni da donesu potvrdu u „Higijenu“ i lekarsko uverenje, a ako ne žele da prihvate poravnanje pred Gradskim javnim pravobranilaštvom, mogu da se žale sudu. Naknada je sada od 10.000 do 30.000 dinara. Za decu predlažemo maksimalan iznos, a u ostalim slučajevima se procenjuje stepen ozlede. U komisiji su i dva lekara, koji pregledaju bolničke spise. Možda je ranije bilo pokušaja zloupotrebe, ali su malverzacije sada gotovo isključene – kaže naša sagovornica.

Inače, pre osnivanja prihvatilišta za pse na ulicama Kragujevca bilo je oko 5.000 lutalica. Načelnik „Higijene“ Gajić kaže da je sada u gradu ostalo još oko 2.000 neevidentiranih pasa bez vlasnika. Nakon vakcinacije i sterilizacije, psi se vraćaju na mesta gde su uhvaćeni, kako bi se sprečio dolazak novih lutalica u šire gradsko jezgro.

– Kragujevačko prihvatilište nije azil. Mi ne čuvamo pse, već pokušavamo da im nađemo vlasnike i udomimo ih. Mesečno tako zbrinemo više od 60 pasa. Sarađujemo sa beogradskim Veterinarskim fakultetom, čiji studenti dolaze kod nas na praksu, a najviše ocene smo dobili i od međunarodnih organizacija. Kragujevačko prihvatilište sada je uzor i za druge gradove u Srbiji – ističe Gajić, naglašavajući da je u Kragujevcu, za godinu i po dana, otkako je osnovano prihvatilište, popisano 80 odsto pasa lutalica, polovina ih je vakcinisana, a oko 30 odsto sterilisano i vidno obeleženo.

– Tako će Kragujevčani moći tačno da znaju koji ih je pas ujeo, a i procedura naknade štete bi mogla da bude jednostavnija – kaže načelnik odseka „Higijene“ u JKP „Čistoća“ Aleksandar Gajić.