Одштета за угриз као просечна плата

Крагујевац – Кад сe рашчуло да ће градска управа исплаћивати надокнаду грађанима које уједу пси луталице, Крагујевчани су масовно похрлили пред шалтере локалне администрације. Само у првих шест месеци 2006. из градске касе је исплаћено око 650.000 динара свима који су, на овај или онај начин, успели да докажу да су били жртве паса луталица. Ако се зна да је на годишњем нивоу било око 400 захтева за накнаду штете, то значи да је сваки обештећени Крагујевчанин добио око 25.000 динара, колико износи и једна просечна плата у овом граду.

Највише је међу њима било оних који су заиста имали блиски контакт са чопорима луталица и завршили у амбуланти или градској болници. Међутим, било је и оних који су добру вољу градских власти покушали да злоупотребе. Начелник одсека „Хигијене“ у ЈКП „Чистоћа“ Александар Гајић за наш лист наводи неке од таквих случајева:

– Човек је пао са бицикла, сломио руку, а онда уз два сведока покушао да докаже како га је јурио чопор паса луталица. Пре годину и по дана, када смо формирали ову службу и отворили прихватилиште за псе, нама се јавило пола Лицике (крагујевачко ромско насеље – прим. новинара) са захтевом да их обештетимо за случајеве који су се, наводно, десили пре две-три године.

Градској управи није преостало ништа друго до да пооштри контролу, па је градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић 5. октобра 2007. наложио да се формира посебна комисија за ову област. Правница Каролина Ерић за наш лист каже да је, од 13. октобра, када је комисија почела са радом, од 27 пристиглих захтева одбијено 15. То, како истиче, не значи да ће остали захтеви бити прихваћени.

– Оштећени грађани су сада дужни да донесу потврду у „Хигијену“ и лекарско уверење, а ако не желе да прихвате поравнање пред Градским јавним правобранилаштвом, могу да се жале суду. Накнада је сада од 10.000 до 30.000 динара. За децу предлажемо максималан износ, а у осталим случајевима се процењује степен озледе. У комисији су и два лекара, који прегледају болничке списе. Можда је раније било покушаја злоупотребе, али су малверзације сада готово искључене – каже наша саговорница.

Иначе, пре оснивања прихватилишта за псе на улицама Крагујевца било је око 5.000 луталица. Начелник „Хигијене“ Гајић каже да је сада у граду остало још око 2.000 неевидентираних паса без власника. Након вакцинације и стерилизације, пси се враћају на места где су ухваћени, како би се спречио долазак нових луталица у шире градско језгро.

– Крагујевачко прихватилиште није азил. Ми не чувамо псе, већ покушавамо да им нађемо власнике и удомимо их. Месечно тако збринемо више од 60 паса. Сарађујемо са београдским Ветеринарским факултетом, чији студенти долазе код нас на праксу, а највише оцене смо добили и од међународних организација. Крагујевачко прихватилиште сада је узор и за друге градове у Србији – истиче Гајић, наглашавајући да је у Крагујевцу, за годину и по дана, откако је основано прихватилиште, пописано 80 одсто паса луталица, половина их је вакцинисана, а око 30 одсто стерилисано и видно обележено.

– Тако ће Крагујевчани моћи тачно да знају који их је пас ујео, а и процедура накнаде штете би могла да буде једноставнија – каже начелник одсека „Хигијене“ у ЈКП „Чистоћа“ Александар Гајић.