Pop i rok ikone – najbolja škola

"Dejvid Bini je divlji svež vetar koji će razvejati status kvo na današnjoj džez sceni... Tu su prepoznatljivi elementi iz klasike, roka i nekoliko džez žanrova, ali je mešavina Binijeva. Niko ne čuje muziku na ovaj način!" - Tomas Konrad

Pravi umetnik? Prototip antiheroja? Najbolje čuvana tajna džez zajednice? Mogu da se kladim da će i sledećeg leta, kada bude napunio pedeset godina, Dejvid Bini izostati sa „glavne“ liste najboljih alt saksofonista u magazinu Down Beat, a ponovo biti u vrhu utešne sekcije tzv. zvezda u usponu. U stvari – ovi plasmani su me toliko prevarili da sam letos, kada sam ga prvi put video u akciji, u neverici posmatrao proređenu kosu, bore, pogled čoveka zrelih godina.

Zanimljivo je da najmanje biografskih fakata nudi njegov zvanični sajt. Umesto toga, Bini će vam otkriti šta sluša preko ajpoda, i pozvati da skinete audio-zapise sa nekoliko desetina koncerata. Pokušavam da izvučem više od umetnika koji ne preteruje u opisivanju sebe...

Rođen je u Majamiju 1961. godine, a odrastao u južnoj Kaliforniji. Roditelji su voleli džez, kod kuće je slušao Koltrejna i Majlsa, a sa drugarima na ulici rokenrol. „Sa 19 godina preselio sam se u Njujork. Desetak godina sam radio dnevne poslove i uporedo uzimao časove saksofona, nastupajući kada god bi mi se ukazala prilika“, kaže. Među profesorima mu je posebno pomogao Dejvid Libmen: „Uzeo me je u krilo i pomogao da razumem grad, kao i da dođem do prvog ugovora za album.“ Uz pomoć Nacionalne stipendije za umetnost okupio je ekipu talentovanih vršnjaka (Marvin Smiti Smit, Ed Sajmon, Loni Pleksiko, Adam Rodžers) i snimio album „Point Game“, objavljujući ga 1991. godine, što je neobično kasno diskografsko debitovanje za budućeg značajnog člana džez zajednice. „Drugi album objavio sam za Audioquest (1995), sarađivao sam sa svima živima (zaista – na spisku su i Džon Zorn, Uri Kejn, Džim Hol, Areta Frenklin, Mejsio Parker, Lusinda Vilijams, kao i sastavi Jamiroquai, Sex Mob i Medeski, Martin and Wood, op. a.), sve češće dolazio u Evropu. Do danas sam snimio 16 albuma pod svojim imenom. Bio je to spor, ali stabilan proces...“

Smatra da je slušanje muzike više doprinelo njegovom muzičkom razvoju od (ne)formalne edukacije. Lista sa veb-sajta otkriva svestranost: na njoj su i sving majstori i avangardisti, pop i rok ikone (Dilana je zavoleo tek nedavno!), kao i opskurna novija imena. „Kao klinac najviše sam voleo Hendriksa, ali mi je bio zanimljiv i rani Elton Džon, album ’Madman Across The Water’“, kaže. Među raznolikim interesovanjima navodi i fjužn („sve ploče Herbija Henkoka i Weather Report – odlazio sam da ih slušam kao klinac“), klasiku (Brams), alternativni rok i elektroniku (Empire of The Sun, Sun Kil Moon, Four Tet).

Primećujem da se, što nije tipično u džezu, u spisku saradnika na albumima uglavnom vrte ista imena – Vejn Kranc, Adam Rodžers, Ed Sajmon, Krejg Tejborn, Skot Kuli, Brajan Blejd... „Oni su moji najbolji prijatelji, tako ih biram. Slušaš vršnjake, pa počneš sa njima da izlaziš, potom da sviraš. Zajedno krčite put na muzičku scenu, kao jedna porodica.“ Još manje je tipična pojava tenor saksofonista u bendovima jednog altiste – i to vodećih imena savremenog džeza, Donija Mekaslina, Krisa Potera i Marka Tarnera. „Volim kada se zvukovi dupliraju, melodijski ili harmonski“, objašnjava Bini. „Obožavam da spajam alt i tenor, dobijajući taj jak saksofonski zvuk – volim da ih čujem zajedno. Takođe sam često duplirao gitaru i klavir. Ove kombinacije su mi bliže od klasičnog spoja saksofona i trube.“

Svoje albume pretežno je objavljivao na nezavisnim evropskim etiketama (Criss Cross, Red, ACT), kao i u sopstvenoj produkciji Mythology Records. „Snimio sam odličan album za Audioquest sa dvanaest muzičara, ali su oni baš tada odlučili da se više ne bave produkcijom ploča, pa sam snimke otkupio nazad i godinu dana kasnije objavio u sopstvenoj režiji. Izgleda da sam još te 1998. godine video nadolazeći trend – da će produkcije početi da se gase. I pomislio sam da bi bilo mudro da počnemo svoju stvar...“ Usledila su izdanja starog saborca Eda Sajmona, sastava Lan Xang, pa niz Binijevih solo ostvarenja. Nedavno je objavio albume pijaniste Džona Eskrita i tenor saksofoniste Samira Zarifa. „Ne bih mogao da opišem kriterijum po kom biram izvođače kojima ću ponuditi ugovor. Zanima me samo da li mi se muzika sviđa i da li bih voleo da to imam na svojoj etiketi“, tvrdi Bini.

Trenutno radi na dva različita projekta. Prvi je kompozicija za gudački orkestar, klavir i saksofon („sve je komponovano, nema improvizacija“), a drugi je džez album (Brajan Blejd, Vejn Kranc, Kris Poter, Krejg Tejborn). Pitam ga da li je u komponovanju za velike formacije dominantno inspirisan Gilom Evansom i Marijom Šnajder, u čijim je orkestrima nastupao.

„Zapravo ne. Moje inspiracije su više mešavina klasike i roka, nego tipičan big bend izraz – na mene su najviše uticali Vejn Šorter i Vins Mendoza.“

Netipično se bavi i podučavanjem. „Studente učim konceptualno, za razliku od Donija ili Marka koji sa njima rade vežbe. Pokušavam da odgovaram na pitanja šta je to muzika, kako o njoj razmišljati, kako joj pristupiti, kako da sviraš jednu numeru 30 minuta i učiniš da se u njoj stalno nešto događa. To uglavnom ne dobijaju u školama...“ Baš kao na koncertu koji smo prethodnog dana slušali: kompozicije su bile neobično dugačke, ali i veoma dinamične. Ne tipičan sled – tema, solo deonice, tema – već niz različitih koncepata i raspoloženja, sastavljenih u organski kompaktnu celinu.

„U kvintetu sa Markom Tarnerom svirali smo setove u trajanju od dva sata koji su imali samo po tri numere. I to se ljudima dopadalo – ne primetiš da vreme prolazi kad se u muzici svašta dešava. Inače, najčešće se i ne dogovaramo ništa unapred – samo izađemo i sviramo. I uvek bude drugačije!“

Veliki broj nastupa iz malenog njujorškog kluba 55 Bar, u kom redovno svira već 10 godina, Bini je učinio dostupnim fanovima putem web download-a. To je put do jedra džeza – svedoci smo njihovog dugog razgovora muzikom, stvaranja u trenu i uzbudljivog razvoja u protoku vremena. Čujemo kako se svež povetarac uzdiže do divljeg uragana.