O Nasrali, Olmertu i urmama

Od našeg stalnog dopisnika
KAIRO, septembra – U najmnogoljudnijoj arapskoj prestonici, Kairu, sve je u znaku ramazana, svetog muslimanskog meseca posta.
Lepo ukrašeni džakovi sa urmama, lešnicima, bademima, orasima i ostalim tipično ramazanskim "đakonijama" dočekuju vas na samom ulazu u niske, tradicionalne radnjice.
I moderne samoposluge u 17-milionskom gradu danima su pred veliki post na vidljiva mesta postavile suvo voće, pre svega urme, i druge koštunjave plodove.

Ništa neobično, reći će čitalac. Pa ipak, u zemlji faraona, najvećem proizvođaču urmi u svetu, postoji još jedna tradicija. Naime, urme, kojih ovde ima mnogo vrsta i kvaliteta, u vreme svetog meseca dobijaju svake godine različita imena.

Udar na džep 

Ove godine najpopularnija, najkvalitetnija i, samim tim, najskuplja urma "krštena" je "nasrala", po lideru libanskih Hezbolaha Hasanu Nasrali. Harizmatični vođa militantne šiitske grupe u Libanu stekao je neverovatnu popularnost u arapskom i islamskom svetu za vreme nedavno okončanog 34-dnevnog rata sa Izraelom i tako izbio na prvo mesto, ispred predsednika Irana i Venecuele, Ahmadinežada i Čavesa. Barem kada su urme u pitanju.

Čast da se dobro plasiraju na kairskim tržnicama ovi predsednici duguju činjenici što se deklarišu kao istaknuti protivnici SAD i Izraela. Urme sa njihovim imenima su nešto jevtinije, 18 i 14 egipatskih funti za kilogram (oko dva i po, odnosno dva evra). Za "nasralu", međutim, kupac mora da izdvoji čitavih 25 egipatskih funti (oko 3,5 evra), što je priličan udar na džep prosečnog Egipćanina. Ilustracije radi, mesečna plata nastavnika u srednjoj školi ne prelazi šezdesetak evra.

Za one koji ne mogu da dosegnu do "nasrale", a žele da ispoštuju tradiciju, tu je "olmert", urma koja nosi ime po (ovde) nepopularnom aktuelnom izraelskom premijeru, i košta samo nekoliko centi. Naime, legenda kaže da je prorok Muhamed, kada bi se predveče završio celodnevni post, svoj prvi obrok (iftar) započinjao urmama i mlekom. 

Hranljiva voćka

U starom delu Kaira, u tesnim uličicama, na tradicionalnim tezgama, iznad džakova sa urmama, često stoji i veliki poster vođe Hezbolaha. "Bez sumnje, ove godine najbolje su ove – ’nasrala-pobednik’. Probajte, to su urme iz oaze, tako su sočne", kaže ponosno prodavac Mahmud u dugačkoj sivkastoj galabeji, dok vas nagovara da kupite smeđu, hranljivu voćku. Iako je skupa, i čini samo mali procenat izloženih urmi, Mahmud očekuje da će sa "nasralom" napraviti dobar posao.

Po nepisanom pravilu, u vreme meseca ramazana urmama se svake godine dodeljuju drugi nazivi. Ranije su najčešće kao uzor služile popularne  ličnosti sa velikog ekrana, glumci i pevači. Zadovoljstvo da zagrizete u sočnu voćku koja nosi ime nekog političara pojavilo se posle 11. septembra 2001. godine i napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku. Tada je najbolja urma dobila ime… pogađate, "osama bin laden".  Na listi najpoznatijih vode francuski predsednik Žak Širak i pokojni palestinski lider Jaser Arafat. Na samom dnu lestvice nalazi se urma sa imenom bivšeg izraelskog premijera Arijela Šarona.

Egipat proizvodi 1,1 milion tona urmi godišnje, ili 16 odsto svetske proizvodnje. Slede Iran i Saudijska Arabija.