Ljubav s Turcima

Ako išta – Srbi nisu zlopamtila.

Ko god im danas dođe – dobro je došao, bio on stari saveznik pa skorašnji neprijatelj ili davni protivnik pa sadašnji dobronamernik. Ne bi oni da ljute velike, te im popuštaju (tešeći se izrekom da tako čine pametniji, a ne slabiji) i očas promene mišljenje, odluku, rezoluciju. Ne bi da odbiju od sebe ni male, pa se mire pružajući ruku svuda unaokolo.

Kad je tako u „visokoj politici”, kako ne bi bilo i u svakodnevnom životu. I što da Tursku kao svoju majku u Srbiju priziva muftija Muamer Zukorlić, kad našu vezu s Turskom uspostavljaju i lakše i zgodnije glumci Berguzar Korel i Halit Ergenc. Neka Sarajevu zapadnjačke zvezde Andželina Džoli i Bred Pit – Beograd su obasjale ove orijentalne, ništa manje lepe i sjajne, budeći snažnu ljubav, naročito Srpkinja, prema Turcima (originalnim).

Kao što je obećala, Prva srpska televizija dovela je pred svoje gledaoce Šeherezadu i Onura,  junake serije „Hiljadu i jedna noć”, uvela ih u svoj studio, izvela na ulice, povela u kafane. Bio je to očekivan potez na kraju emitovanja popularne istanbulske TV sage, primenjivan i ranije, uvek kad su strani medijski produkti na prečac osvajali domaće ekrane i srca ovdašnja.

Ako je suditi po pravcu kretanja, sledeću gledalačku euforiju moglo bi da izazove pomeranje na istok. Posle američkih sapunica sedamdesetih i osamdesetih, pa zatim latinoameričkih telenovela devedesetih, a nakon ove turske dominacije koja se na Prvoj nastavlja serijom „Kad lišće pada”, moguće je da će na naše tržište stići, recimo, nešto indijsko. Od Holivuda do Bolivuda logičan je sled. A zatim dalje, ka Dalekom istoku. Kinezi su već među nama (i po svojim radnjama s di-vi-dija gledaju serije iz domovine), Japanci imaju u svakom pogledu izvrsnu TV produkciju.

Time bi naše komercijalne televizije proširile i ojačale svoj rad na polju obrazovanja. Iako nemaju tu programsku delatnost po sebi, nesumnjivo da ovako popularnim igranim serijama povećavaju znanja gledališta o drugim kulturama, podstiču interesovanje za tuđe nacionalne osobenosti, bliskim čine zvuk i podstiču na razumevanje stranih jezika. Ako ništa drugo, televizija je generacijama pomogla da, uz filmove i serije, sa ekrana nauče engleski jezik. Potom su i mladi i stari TV ljubitelji telenovela spontano progovorili španski. Sada se beleži povećano interesovanje za učenje turskog...

Ne kaže se uzalud „Koliko jezika govoriš, toliko vrediš”.

Pogotovo kad je maternji koji se čuje na televiziji sve iskvareniji, a onaj koji se koristi u skupinama po rijaliti programima na ivici nemuštosti.