Filozofiramo u košarci

Jedan od najboljih strelaca u istoriji evropske košarke Dražen Dalipagić, osvajač 12 medalja na najvećim takmičenjima sa reprezentacijom Jugoslavije, smatra da se danas previše filozofira u košarci. I kad je reč o samoj igri i kad se priča o uzrocima njenih slabosti.

– Nećemo da shvatimo da nismo više velesila – kaže Dalipagić, član Stručnog saveta KSSCG koji se gasi. – Nemamo talente kao nekada. Naša se deca već s pet godina uče igri "pet na pet". Igramo sporo, nema kontri, kreativnosti... Španci su osvojili svetsku titulu upravo na igri koju smo mi prikazivali pre 20 i 10 godina. Pravimo od košarke vrhunsku filozofiju. A to je jednostavan sport. Današnji klinci uče sve. I od svega znaju po malo a ne znaju ništa do kraja. U moje vreme smo iz drugih sportova dolazili u košarku. Mnogi od nas su bili predodređeni za sport, a danas može da trenira svako ko plati članarinu...

Nedavno je dat na javnu raspravu nacrt Statuta KSS, po kojem bi Stručni savet trebalo da ima znatno veću moć nego do sada. Upućeno je mnogo kritika na račun Saveta, sa mnogih strana, ali one su po Dalipagiću često neosnovane:

– Ne znam zašto se toliko potencira problem Stručnog saveta. Bez razloga se prenaglašava njegova krivica. Ja u moje vreme nisam ni znao ko je u Savetu, osim predsednika Kristančića. Savetu i nisu potrebna veća ovlašćenja od onih koje inače ima. Nije njegov zadatak da govori selektoru, koga je inače odabrao, kad treba da se igra "pik en rol" a kad neka druga akcija... Što se tiče kritika, naše mlađe selekcije su postigle zapažene rezultate, pogotovo mlad muški tim koji je prvak Evrope, pa je logično da deo zasluga za to pripada i Savetu.

I opet priča o jednostavnosti i uz podsećanje na doba jedne od najvećih reprezentacija u istoriji evropske košarke, koja je osvojila jedino olimpijsko zlato za našu zemlju, 1980. u Moskvi...

– Košarka je vrlo jednostavan sport i tako je treba shvatiti. Šta su Kića, Moka i Mirza igrali! Dve-tri stvari su radili fantastično i to ih je proslavilo. Treneri su danas od košarke napravili veliku filozofiju...

Kao jedan od ključnih problema Dalipagić navodi sledeće:

– Naš problem je to što zlatni igrači od 20 godina ne pokazuju ono što se očekuje kad dođu u prvi tim. Sadašnji igrači nemaju tako jak karakter, previše se taktizira, nema kreativnosti. Treneri imaju manje vremena nego pre da se posvete svakom igraču ponaosob. Sve je više taktike i gledanja kaseta, a zapostavljaju se šut i neki drugi elementi košarke. Mi smo nekada ostajali i po nekoliko sati posle treninga da bismo vežbali šut. Moj rezon je uvek bio: dobar šut i jak karakter su polazište za vrhunskog igrača.

Na pitanje gde su nestali šuteri i zašto je to danas zaštitni znak Litvanaca, odgovara:

– Nisu ni svi Litvanci dobri šuteri. Opšti trend u Evropi je takav da nema strelaca kakvi su nekada bili, koji su mogli da vežu tri-četiri pogotka. Danas se mnogo teže dolazi u povoljnu priliku za šut, odbrane su mnogo čvršće. Opet, ima i igrača koji se uplaše kad su sami na šutu. Psiha je uvek bitan faktor u sportu i zato sam prethodno istakao koliko je bitan čvrst karakter.

Danas osim Stojakovića (koji od 2003. ne igra za državni tim) nemamo izrazitog "egzekutora". A ranije ih je uvek bilo, čak više njih istovremeno.

– Kada se govori o vremenskom jazu između dva šuterska doba, on nije tako dug da bi se protezao od moje generacije do sadašnje. Ne treba zaboraviti da je i u Divčevoj eri bilo sjajnih šutera. U moje doba nije bilo tako mnogo taktika. Igračima se dozvoljavala velika kreativnost. Teško je bilo snimiti igru Đose, Moke, Kiće, Mirze... A danas se igra šablonski. Onoga ko naruši šablon, trener odmah izvodi iz igre.