Preti li nam nestašica lekova

Nestašica lekova i slom farmaceutskog tržišta je mogući scenario u našoj zemlji ukoliko se nastave međusobna dugovanja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, apoteka i veledrogerija, smatraju apotekari. Prema rečima Dragutina Rajevca, iz Saveza privatnih apotekara, najbolje bi bilo cene lekova „vezati” za kurs evra, jer medikamenti nisu manje važni od energenata čija cena raste.

– Niko nema novca da napravi velike količine lekova, a činjenica je da nestašica može da izazove paniku i povećanu potrošnju. Niko neće da radi za džabe, a pitanje je kako mogu svi da se namire ako država duguje veledrogerijama, a oni proizvođačima – rekao je Rajevac.

Državni zdravstveni organi imaju drugačiji stav. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da ne postoje ozbiljnije nestašice lekova, kao i da je nedostajanje pojedinih medikamenata kontrolisano i da se rešava nabavkom lekova istog terapijskog dejstva od drugih proizvođača.

– RZZO redovno dobija izveštaje od zdravstvenih ustanova o deficitarnosti medikamenata sa Liste lekova. RZZO je do prošle godine, kada je prihod Fonda bio stabilniji i kada je bila veća zaposlenost, izvršavao obaveze prema apotekama u roku od 30 do 60 dana. Međutim, smanjenjem prihoda, Fond je prolongirano period plaćanja na 100 dana – istakla je Sanja Mirosavljević, načelnik Centra za informisanje javnosti RZZO.

Profesor dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, istakao je juče da će ovo ministarstvo raditi sve ono što po Zakonu o lekovima mora da radi i upozorio da će izgubiti licencu za rad svi koji ne budu poštovali obaveze na tržištu snabdevanja lekova u našoj zemlji.

U javnosti su se pojavile tvrdnje da kompanija „Velefarm” najviše duguje proizvođačima i da slom ove fabrike može da dovede do kraha farmaceutskog tržišta. U ovoj najvećoj srpskoj veledrogeriji kažu za „Politiku” da, na osnovu saznanja kojima raspolažu i aktuelnih dogovora sa najvećim proizvođačima, ne očekuju veće poremećaje u daljem snabdevanju lekovima i sanitetskim materijalom, poput gaze. Do povremenih nestašica pojedinih lekova, kažu u ovoj kući, može svakako doći, ali to nije neuobičajeno.

– Svesni smo činjenice da više nema mesta nerealnim planovima, hiperprodukciji lekova, neracionalnosti u sistemu nabavke lekova koje finansira RZZO, kao i nenamenskom raspolaganju sredstvima u zdravstvenim ustanovama. Svesni smo i hitne potrebe da se utvrde kriterijumi i standardi za bavljenje ovom delatnošću. „Velefarm” je poslednjih dana sa proizvođačima lekova postigao dogovore o urednom izmirenju već nastalih obaveza, a ujedno je prihvatio odgovornost da i dalje bude glavni snabdevač zdravstva Srbije – objasnio je Rade Lazarević, direktor razvoja i strateškog marketinga u „Velefarmu”.

U kompaniji „Galenika” objašnjavaju da redovno snabdevaju tržište lekovima i da imaju obezbeđen lager svih proizvoda za sledeća tri meseca.

– Problemi oko naplate potraživanja od veletrgovina postoje i trenutno smo svi zajedno angažovani na pronalaženju modela za njihovo prevazilaženje – kaže Slavica Radović, pomoćnik generalnog direktora „Galenike” za marketing i prodaju.

Veliku nestašicu ne očekuju ni u farmaceutskoj kući „Aktavis”. Dr Pavle Marjanović, direktor ove kompanije, tvrdi da nestašice njihovih lekova neće biti i da im je cilj da obezbede kontinuirano snabdevanje građana medikamentima.

– Nedostaje samo jedan naš lek zbog toga što je u toku obnova njegove registracije. Nalazimo razne načine da rešimo probleme sa naplatom, pre svega sa veledrogerijama. Kriza likvidnosti u zemlji postoji, ali će biti rešena. Ako smo preživeli i teške devedesete, i bombardovanje, i sankcije, ne vidim razlog zašto ne bismo trenutno stanje koje nije alarmantno – rekao je dr Marjanović.

D. Davidov-Kesar

----------------------------------------------------

Lekovi koji nedostaju

Među lekovima koji se dobijaju na recept, u ovom trenutku, kako navode u Apoteci „Beograd”, nedostaju „baktrim” (Galenika), „kliacil” (Jugoremedija), „eritromicin” sirup (Jugoremedija), „ferogradumet” (Galenika), „trodon” (Hemofarm), „nitroglicerin” (Srbolek)...

Od medikamenata koji se uvoze trenutno nedostaju „vigantol” kapi (Merk), „kleromicin” sirup (Aegis), a već duže vreme u apotekama nema „bromokriptina” (Zdravlje), „aktivela” (Novonordisk), „nolvadeksa” (Astra Zeneka) i „rokaltrola” (Roš).

D. D. K.

---------------------------------------------

U začaranom krugu

– Našli smo se u začaranom krugu. RZZO kasni četiri meseca sa plaćanjima za preuzete lekove, bolnice podmiruju razna dugovanja, a lekovi nisu u prioritetu pa se tako se dug prema proizvođačima prolongira i rok naplate premašuje 300 dana. Najveći dužnik nam je i najveći distributer sa kojim smo potpisali ugovor o restrukturisanju duga, koji podrazumeva nekoliko modela smanjenja dugovanja. ŠTADA grupa, koja je vlasnik „Hemofarma”, i sama je učestvovala u rešavanju ovog problema na tržištu lekova u Srbiji otpisom znatnog dela duga. Mi smo u tim okolnostima potpuno spremni da participiramo u uštedama, dostupnosti lekova i likvidnosti republičkog budžeta i budžeta RZZO-a. Ali apelujemo da se teret ravnomerno rasporedi na sve koji čine sistem – rekao je Volfram Hajniš, generalni direktor „Hemofarma”.