Прети ли нам несташица лекова
Несташица лекова и слом фармацеутског тржишта је могући сценарио у нашој земљи уколико се наставе међусобна дуговања Републичког завода за здравствено осигурање, апотека и веледрогерија, сматрају апотекари. Према речима Драгутина Рајевца, из Савеза приватних апотекара, најбоље би било цене лекова „везати” за курс евра, јер медикаменти нису мање важни од енергената чија цена расте.
– Нико нема новца да направи велике количине лекова, а чињеница је да несташица може да изазове панику и повећану потрошњу. Нико неће да ради за џабе, а питање је како могу сви да се намире ако држава дугује веледрогеријама, а они произвођачима – рекао је Рајевац.
Државни здравствени органи имају другачији став. У Републичком заводу за здравствено осигурање кажу да не постоје озбиљније несташице лекова, као и да је недостајање појединих медикамената контролисано и да се решава набавком лекова истог терапијског дејства од других произвођача.
– РЗЗО редовно добија извештаје од здравствених установа о дефицитарности медикамената са Листе лекова. РЗЗО је до прошле године, када је приход Фонда био стабилнији и када је била већа запосленост, извршавао обавезе према апотекама у року од 30 до 60 дана. Међутим, смањењем прихода, Фонд је пролонгирано период плаћања на 100 дана – истакла је Сања Миросављевић, начелник Центра за информисање јавности РЗЗО.
Професор др Томица Милосављевић, министар здравља, истакао је јуче да ће ово министарство радити све оно што по Закону о лековима мора да ради и упозорио да ће изгубити лиценцу за рад сви који не буду поштовали обавезе на тржишту снабдевања лекова у нашој земљи.
У јавности су се појавиле тврдње да компанија „Велефарм” највише дугује произвођачима и да слом ове фабрике може да доведе до краха фармацеутског тржишта. У овој највећој српској веледрогерији кажу за „Политику” да, на основу сазнања којима располажу и актуелних договора са највећим произвођачима, не очекују веће поремећаје у даљем снабдевању лековима и санитетским материјалом, попут газе. До повремених несташица појединих лекова, кажу у овој кући, може свакако доћи, али то није неуобичајено.
– Свесни смо чињенице да више нема места нереалним плановима, хиперпродукцији лекова, нерационалности у систему набавке лекова које финансира РЗЗО, као и ненаменском располагању средствима у здравственим установама. Свесни смо и хитне потребе да се утврде критеријуми и стандарди за бављење овом делатношћу. „Велефарм” је последњих дана са произвођачима лекова постигао договоре о уредном измирењу већ насталих обавеза, а уједно је прихватио одговорност да и даље буде главни снабдевач здравства Србије – објаснио је Раде Лазаревић, директор развоја и стратешког маркетинга у „Велефарму”.
У компанији „Галеника” објашњавају да редовно снабдевају тржиште лековима и да имају обезбеђен лагер свих производа за следећа три месеца.
– Проблеми око наплате потраживања од велетрговина постоје и тренутно смо сви заједно ангажовани на проналажењу модела за њихово превазилажење – каже Славица Радовић, помоћник генералног директора „Галенике” за маркетинг и продају.
Велику несташицу не очекују ни у фармацеутској кући „Актавис”. Др Павле Марјановић, директор ове компаније, тврди да несташице њихових лекова неће бити и да им је циљ да обезбеде континуирано снабдевање грађана медикаментима.
– Недостаје само један наш лек због тога што је у току обнова његове регистрације. Налазимо разне начине да решимо проблеме са наплатом, пре свега са веледрогеријама. Криза ликвидности у земљи постоји, али ће бити решена. Ако смо преживели и тешке деведесете, и бомбардовање, и санкције, не видим разлог зашто не бисмо тренутно стање које није алармантно – рекао је др Марјановић.
Д. Давидов-Кесар
----------------------------------------------------
Лекови који недостају
Међу лековима који се добијају на рецепт, у овом тренутку, како наводе у Апотеци „Београд”, недостају „бактрим” (Галеника), „клиацил” (Југоремедија), „еритромицин” сируп (Југоремедија), „фероградумет” (Галеника), „тродон” (Хемофарм), „нитроглицерин” (Срболек)...
Од медикамената који се увозе тренутно недостају „вигантол” капи (Мерк), „клеромицин” сируп (Аегис), а већ дуже време у апотекама нема „бромокриптина” (Здравље), „активела” (Новонордиск), „нолвадекса” (Астра Зенека) и „рокалтрола” (Рош).
Д. Д. К.
---------------------------------------------
У зачараном кругу
– Нашли смо се у зачараном кругу. РЗЗО касни четири месеца са плаћањима за преузете лекове, болнице подмирују разна дуговања, а лекови нису у приоритету па се тако се дуг према произвођачима пролонгира и рок наплате премашује 300 дана. Највећи дужник нам је и највећи дистрибутер са којим смо потписали уговор о реструктурисању дуга, који подразумева неколико модела смањења дуговања. ШТАДА група, која је власник „Хемофарма”, и сама је учествовала у решавању овог проблема на тржишту лекова у Србији отписом знатног дела дуга. Ми смо у тим околностима потпуно спремни да партиципирамо у уштедама, доступности лекова и ликвидности републичког буџета и буџета РЗЗО-а. Али апелујемо да се терет равномерно распореди на све који чине систем – рекао је Волфрам Хајниш, генерални директор „Хемофарма”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


