OPERETA SA ŠPIJUNIMA

Jedan s mukom tumačen izraz... ,,suverena demokratija" skovan je i svrstan ovog leta u ruski službeni žargon, ne bi li Moskvi bilo lakše da Zapadu kaže nekoliko važnih stvari.
Prvo, da je Rusija tokom Putinovog mandata povratila svoje unutrašnje i međunarodno samopouzdanje.
Drugo, da se ona u tom smislu ne oseća obaveznom da sledi za odlukama SAD i, treće, da Rusija ima državne interese od kojih nipošto neće odstupiti.

Saopšteni principi su osnov tzv. doktrine Lavrova, a želja da se novi stav afirmiše šire dovela je ruskog ministra u Los Anđeles, gde je 25. septembra učestvovao u radu jednog američkog tela za spoljnu politiku.

Suverenost je "urođeno pravo ruskog naroda", a Rusija doživljava suverenost "kao garantiju sposobnosti" da "svoju unutrašnju i spoljnu politiku sprovodi bez spoljnog mešanja", rekao je ministar.

Istupanjem Lavrova želelo se da Vašington ne bude iznenađen mogućnim hrapavostima u rusko-američkom usaglašavanju u budućnosti. Nije se očekivalo da će se "doktrina Lavrova" naći na probi izdržljivosti već ni puna tri dana posle promocije – ali ne u Vašingtonu nego u Tbilisiju. Tamo se predsednik Gruzije Sakašvili pokazao vrednim, zarobivši u međuvremenu bar pola tuceta "ruskih špijuna".

"Špijuni" su ruski oficiri, pripadnici misije pri ambasadi Moskve u Tbilisiju. Gruzija je objavila stenogram njihovih presretnutih razgovora, spisak domaćih kolaboracionista i podvrgla je uhapšene degradirajućem tretmanu i prikazivanju na televiziji.

Početkom oktobra u zemlji su lokalni izbori. Sakašvili živi od obećanja da će Abhaziju i Južnu Osetiju, dve otcepljene autonomije s ruskim "mirovnim snagama", vratiti Gruziji. "Hvatanje špijuna" trebalo je Gruzinima da pokaže da Sakašvili ima mišiće za Rusiju.

Hapšenje Rusa razjarilo je Moskvu. Busanje Sakašvilija u prsa i pokazivanje "ruskih špijuna" ličilo je na prosipanje lavora po uglačanim slovima "doktrine". Da li je sve ono o čemu se govori u "doktrini Lavrova" – prestiž, istrajavanje Rusije u zaštiti ruskih interesa... stvarnost, ili uobrazilja s kojom se prvi poigrava Sakašvili?

Ministar odbrane Ivanov obećao je "adekvatnu reakciju o kojoj će se brzo čuti". Kremlj je upotrebio izraz ,,državni banditizam". "Banditizam" se neće pustiti nekažnjenim, rečeno je.

Srećom, upotrebiti "sve što je na raspolaganju" pokazalo se nepotrebnim. Savetovan sa Zapada, Sakašvili je požurio i svoj živi plen predao izaslaniku OEBS-a. Ovaj je oficire propustio u avion Rusije, pripravan tu u Tbilisiju.

Opereta je završena ali iščekuje se epilog s ruskom "doktrinom". Kako stvari zaista stoje, videće se tek kada se reši ono što tišti Sakašvilija, kada se Rusija i Zapad suoče oko statusa Abhazije i Južne Osetije.

Kada je Gruzija istupila iz SSSR, te dve pokrajine proglasile su sebe nezavisnim prema Gruziji. Prvi predsednik Gruzije Gamsahurdija, probao je da spor sa Osetinima reši ratom. Međutim, izgubio je rat. Demoralisana armija zbacila je posle toga Gamsahurdiju.

Naslednik Gamsahurdije Ševardnadze verovao je da će ratnim sredstvima potčiniti Abhaziju. Umalo da pri tome nije i sam poginuo (ranjen je), ali ni on nije uspeo. Suočen s porazom, zatražio je pomoć Jeljcina, tako da je oba gruzijska rata zaustavila Rusija. Ona je raspolagala uticajem i uživala je autoritet kod pobunjenih autonomija.

Koristeći trenutak, Moskva je ugradila sebe u mehanizam nadzora primirja. Sporazum Rusa, Ševardnadzea i autonomija (potpisan 1992. u Sočiju), skrojen je tako da Gruzija ne može obnoviti vlast nad teritorijama, dok se s tim ne slože pokrajine. Niti može naložiti "mirovnim snagama" Rusije da, dok same autonomije ne zatraže, napuste Gruziju – to što od Rusa zahteva Sakašvili, računajući s pristupom NATO-u.

Slučaj Abhazije i Južne Osetije sličan je kosovskom, mada s drugačijom predistorijom. Slušajući o ideji Vašingtona da se o Kosovu odluči referendumom Albanaca, nezavisno od volje Srbije, Putin je predložio da se i stvar Abhazije i Južne Osetije prepusti referendumima. Međutim, protiv toga su SAD, Evropa i Sakašvili, zastupajući da je celovitost Gruzije nepovrediva. Računajući s podrškom Zapada, Sakašvili je čak spremio ,,Tigrov skok" – plan da interveniše vojnim jedinicama koje su opremili i uvežbavali američki instruktori. Želi da sam isproba ono što nije uspelo Gamsahurdiji i Ševardnadzeu.

Ako je hapšenje "špijuna" najava operacije, Sakašvili će se suočiti sa Rusima. I ovi sa SAD – osim ako se Vašington ne doseti da Gruzija nije vredna rušenja mosta s Rusijom, zavetovanom "doktrini Lavrova". Taj svoj udžbenik sama je napisala.