ОПЕРЕТА СА ШПИЈУНИМА

Један с муком тумачен израз... ,,суверена демократија" скован је и сврстан овог лета у руски службени жаргон, не би ли Москви било лакше да Западу каже неколико важних ствари.
Прво, да је Русија током Путиновог мандата повратила своје унутрашње и међународно самопоуздање.
Друго, да се она у том смислу не осећа обавезном да следи за одлукама САД и, треће, да Русија има државне интерeсе од којих нипошто неће одступити.

Саопштени принципи су основ тзв. доктрине Лаврова, а жеља да се нови став афирмише шире довела је руског министра у Лос Анђелес, где је 25. септембра учествовао у раду једног америчког тела за спољну политику.

Сувереност је "урођено право руског народа", а Русија доживљава сувереност "као гарантију способности" да "своју унутрашњу и спољну политику спроводи без спољног мешања", рекао је министар.

Иступањем Лаврова желело се да Вашингтон не буде изненађен могућним храпавостима у руско-америчком усаглашавању у будућности. Није се очекивало да ће се "доктрина Лаврова" наћи на проби издржљивости већ ни пуна три дана после промоције – али не у Вашингтону него у Тбилисију. Тамо се председник Грузије Сакашвили показао вредним, заробивши у међувремену бар пола туцета "руских шпијуна".

"Шпијуни" су руски официри, припадници мисије при амбасади Москве у Тбилисију. Грузија је објавила стенограм њихових пресретнутих разговора, списак домаћих колаборациониста и подвргла је ухапшене деградирајућем третману и приказивању на телевизији.

Почетком октобра у земљи су локални избори. Сакашвили живи од обећања да ће Абхазију и Јужну Осетију, две отцепљене аутономије с руским "мировним снагама", вратити Грузији. "Хватање шпијуна" требало је Грузинима да покаже да Сакашвили има мишиће за Русију.

Хапшење Руса разјарило је Москву. Бусање Сакашвилија у прса и показивање "руских шпијуна" личило је на просипање лавора по углачаним словима "доктрине". Да ли је све оно о чему се говори у "доктрини Лаврова" – престиж, истрајавање Русије у заштити руских интереса... стварност, или уобразиља с којом се први поиграва Сакашвили?

Министар одбране Иванов обећао је "адекватну реакцију о којој ће се брзо чути". Кремљ је употребио израз ,,државни бандитизам". "Бандитизам" се неће пустити некажњеним, речено је.

Срећом, употребити "све што је на располагању" показало се непотребним. Саветован са Запада, Сакашвили је пожурио и свој живи плен предао изасланику ОЕБС-а. Овај је официре пропустио у авион Русије, приправан ту у Тбилисију.

Оперета је завршена али ишчекује се епилог с руском "доктрином". Како ствари заиста стоје, видеће се тек када се реши оно што тишти Сакашвилија, када се Русија и Запад суоче око статуса Абхазије и Јужне Осетије.

Када је Грузија иступила из СССР, те две покрајине прогласиле су себе независним према Грузији. Први председник Грузије Гамсахурдија, пробао је да спор са Осетинима реши ратом. Међутим, изгубио је рат. Деморалисана армија збацила је после тога Гамсахурдију.

Наследник Гамсахурдије Шеварднадзе веровао је да ће ратним средствима потчинити Абхазију. Умало да при томе није и сам погинуо (рањен је), али ни он није успео. Суочен с поразом, затражио је помоћ Јељцина, тако да је оба грузијска рата зауставила Русија. Она је располагала утицајем и уживала је ауторитет код побуњених аутономија.

Користећи тренутак, Москва је уградила себе у механизам надзора примирја. Споразум Руса, Шеварднадзеа и аутономија (потписан 1992. у Сочију), скројен је тако да Грузија не може обновити власт над територијама, док се с тим не сложе покрајине. Нити може наложити "мировним снагама" Русије да, док саме аутономије не затраже, напусте Грузију – то што од Руса захтева Сакашвили, рачунајући с приступом НАТО-у.

Случај Абхазије и Јужне Осетије сличан је косовском, мада с другачијом предисторијом. Слушајући о идеји Вашингтона да се о Косову одлучи референдумом Албанаца, независно од воље Србије, Путин је предложио да се и ствар Абхазије и Јужне Осетије препусти референдумима. Међутим, против тога су САД, Европа и Сакашвили, заступајући да је целовитост Грузије неповредива. Рачунајући с подршком Запада, Сакашвили је чак спремио ,,Тигров скок" – план да интервенише војним јединицама које су опремили и увежбавали амерички инструктори. Жели да сам испроба оно што није успело Гамсахурдији и Шеварднадзеу.

Ако је хапшење "шпијуна" најава операције, Сакашвили ће се суочити са Русима. И ови са САД – осим ако се Вашингтон не досети да Грузија није вредна рушења моста с Русијом, заветованом "доктрини Лаврова". Тај свој уџбеник сама је написала.