Mađari zadovoljniji od Albanaca

Najveći broj lidera partija nacionalnih manjina nije zadovoljan načinom na koji novi ustav definiše njihov položaj, ali je dosad samo manji broj njih doneo odluku da pozove birače da ne glasaju na referendumu. Jedinstveni su u kritikama tvoraca ustava koji ih, kako kažu, uopšte nisu konsultovali prilikom kreiranja onog dela ustava koji direktno zadire u njihova prava. Predstavnici partija vojvođanskih Mađara, osim toga, smatraju da bi nadležnosti ove pokrajine trebalo da budu veće nego što to predviđa novi ustav, dok lideri albanskih partija sa juga Srbije tvrde da je za njih sporan tekst preambule da je Kosovo sastavni deo Srbije. Predstavnicima partija Bošnjaka iz Sandžaka najviše smeta prvi član ustava koji Srbiju definiše kao državu srpskog naroda.

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa kaže da ta stranka neće podržati novi ustav Srbije, ali da neće ni pozivati birače na bojkot referenduma o ustavu. Vreme do referenduma iskoristiće da biračima objasni šta su nedostaci novog ustava.

"Neka onda birači, prema sopstvenoj savesti, sami odluče da li će podržati taj ustav ili ne. Iako ima izvesnog napretka u pogledu poštovanja manjinskih prava, to je daleko manje od onoga što smo očekivali i zahtevali", izjavio je Kasa agenciji Beta i dodao da SVM nije zadovoljan ni rešenjima kojima se reguliše položaj Vojvodine u Srbiji.

U Sandžaku podeljeni

S druge strane, koalicija Lista za Sandžak za sada je jedina manjinska stranka koja je pozovala birače da izađu na referendum i glasaju za ustav, rekao je juče predsednik te koalicije Bajram Omeragić. "Smatramo da ustav nije idealan, ali on predstavlja kompromis političkih i parlamentarnih stranaka i koalicija će ga zbog toga podržati", istakao je Omeragić.

On je rekao da pojedina ustavna rešenja predstavljaju pomak u odnosu na prethodni ustav, a da se to, pre svega, odnosi na paragraf o ljudskim i manjinskim pravima, jer su u novom sadržani standardi svih međunarodnih dokumenata. Kao pozitivne strane predloga ustava Omeragić je istakao i definisanje nacionalnih saveta manjina, kao i princip predstavljanja manjina u parlamentu. "Podržavamo taj predlog i zbog toga što sadrži elemente političke i ekonomske decentralizacije, pravo opština da koriste svoju imovinu i zbog ustavne odrednice ravnomernog regionalnog razvoja", dodao je on.

Demokratska stranka vojvođanskih Mađara Andraša Agoštona još razmatra da li da bojkotuje predstojeći referendum ili da pozove svoje birače da glasaju protiv ustava.

I portparol Sandžačke demokratske partije Mirsad Jusufović kaže da će stranka tek doneti odluku da li će svoje birače pozivati na bojkot referenduma. "Nismo zadovoljni načinom na koji je donet ustav, bez javne rasprave, ali i činjenicom da je država Srbija definisana kao država srpskog naroda, a ne država građana, kao što je predložio DS", kaže Jusufović.

Potpredsednik Stranke za Sandžak Azem Hajdarević tvrdi, međutim, da će ova stranka pozvati građane da bojkotuju referendum o novom ustavu Srbije, zbog toga što "najviši pravni akt nije demokratski, ne predstavlja diskontinuitet sa prethodnim ustavom i ne predviđa decentralizaciju Srbije".

Posle razgovora sa delegacijom Posmatračke misije Evropske unije, Hajdarević je rekao da najviše zabrinjava činjenica što se Srbija sada definiše kao nacionalna država, dok je prethodni ustav u tom smislu bio, po njegovim rečima, povoljniji za manjinske narode.

Politički manevar vlade

Za razliku od stranaka u Vojvodini i Sandžaku, koje se različito određuju prema izlasku na referendum, predstavnici albanskih partija sa juga Srbije jednoglasni su u odluci da referendum bojkotuju.

Tako Ragmi Mustafa, lider Demokratske partije Albanaca, misli da će svi Albanci iz "Preševske doline" (izraz koji Albanci koriste za ovaj deo Srbije) bojkotovati predstojeći referendum, ali da će to učiniti i mnogi Srbi. "Ne želimo da ispadnemo smešni pred međunarodnom zajednicom i glasamo za nešto što nije svima jasno, sada kada se određuje konačan status Kosova i kada ključnu reč ima Kontakt grupa. Uostalom, već sam ranije izjavljivao da se ovdašnji Albanci snažno zalažu za nezavisno Kosovo", kaže Mustafa.

Skender Destani, lider Demokratske unije doline, ističe da političke partije Albanaca neće izaći na referendum i glasati za jedan političko-partijski ustav.

"Mi ćemo glasati samo za onaj ustav u kojem piše da je ovo država svih građana. Ovako, ispada da u Srbiji žive tri kategorije građana – Srbi kao prva kategorija, građani kao druga, i etničke grupe kao treća kategorija, što je za nas neprihvatljivo", smatra Destani.