No problemo ostrvo

Hotel "Half Moon" na Jamajki nije ništa posebno za tamošnje prilike; ima 419 soba, 43 bazena a visina krova ne prelazi krošnje palmi. Ta visina, koja ne štrči iznad palminih razbokorenosti, standard je luksuza. Zgrade moraju da ostave utisak podređenosti zelenilu. Rastinje skriva arhitekturu koja ne kvari izvorno ime: na jeziku Aravaka domorodaca Hamajka znači – zemlja šuma i voda. Nije ni po čemu osim po čuvenju izuzetna i vila Jana Fleminga, pisca koji je stvorio agenta 007, bondovski nazvana "Golden Eye" – po komforu, širokim terasama sa pogledom prema pučini, šišanom travnatom tepihu liči na hiljade luksuznih vila podignutih po brdašcima ostrva. Pa baš je lik tajnog agenta sklonog zemaljskim uživanjima realno tu, u toj vili "Zlatno oko" i prirodno nastao. Sve tu zove na uživanje i avanturu.

A tog tropskog hedonizma ima, i te kako, i u sirotinjskim četvrtima glavnog grada Kingstona. Izuzev užeg centra, ulice su pune musave dečurlije, pasa lutalica, petlova (!) i – pesme. Siromašna Jamajka je stvorila karipske ritmove koji su osvojili svet kao rege, kalipso, soka. Po živosti ulica podseća na samo 145 kilometara severno udaljenu Kubu. Ulicama kloparaju japanski polovnjaci, ima se utisak da niko nigde ne žuri. Debele prodavačice se cenkaju oko svojih pletenih korpi, šešira, drvenih suvenira. Borba za svaki cent. Kočoperne su nad svojim tezgicama kao oltarima ispod palmi.

Šareno raskopčani melez širi ruke i nudi "gandžu", marihuanu. Strankinja vrti glavom, a on se pomirljivo kezi, na karipskom engleskom: "No problemo, mon".

Na ivici trotoara sedi starac i pije lokalno Red Stripe pivo. Kulira. Vunena kapa mu je u rasta bojama: zeleno-žuto-crveno. Ispod nje vire dredovi, uvijeni pramenovi kose koji se ne češljaju i ne peru. Dredovi simbolizuju korenove, želju crnog stanovništva Jamajke da se vrati afričkim korenovima. Crnog? Ne baš: samo jedan procenat na ostrvu je rasno čist, ostatak je mešavina robova iz Afrike, indiosa iz Latinske Amerike, kineskih berača pamuka i španskih i engleskih kolonizatora.

Taj istorijom i ljubavlju izmešani starac – rastafarijanac pevuši Marlijevu pesmu "No woman, no cry", kao molitvu. U lokalnom muzeju Boba Marlija, njegov život je prikazan u svetlu rastafarijanske ideje čiji je bio pobornik: gandža, prirodna hrana bez soli, ljubav, pravda, mir i rege.

Svakodnevna hrana je, takođe, zdrava. Riba i školjke na pari s mnogo ljutih papričica koje su i osnova džerka – marinade za meso, uz cimet i soja sos. Peče se na roštilju od žara pimento drveta. Voće zamenjuje obrok; kada se voćka eki skuva – liči na kajganu!

Iza ponoći, "startuje" se koktelom od manga i papaje, ohlađenim struganim ledom pa zalivenim belim rumom. Svitanje je znak turistima da se okupaju u prozirnoj plazmi mora a domaćima da zadremaju, jer dredovi se ne kvase.