Dijalozi o Voji Brajoviću

Prvo sam mislila da je lep i glup, jer je igrao Tihog, i onako, stvarno je lep, pa sam mislila da mora biti glup. Onda sam promenila mišljenje kad sam gledala „Mrešćenje šarana”. Veoma sam se zapanjila kad sam videla koliko je dobar glumac i tu sam otkrila da je on ozbiljno dobar pozorišni glumac. Onda sam radila sa njim i tom prilikom sam imala teškoća da ga razumem kad govori na probama, jer je evazivan. To je crnogorska osobina, da bez veze priča nešto naširoko i počne odnekud asocijativno, onako difuzno i uopšte čovek ne zna ni šta on govori, pa kako ima tako dubok glas, sonoran deluje kao da se samo pravi važan, a ne da nešto hoće da kaže...

Ovim rečima je dramaturg Ivana Dimić, pored ostalog, opisala glumca Vojislava Voju Brajovića u upravo objavljenoj knjizi posvećenoj ovom dramskom umetniku, koji je, da podsetimo, dobitnik nagrade za životno delo „Dobričin prsten” za 2009. godinu, kada mu je i uručeno ovo visoko priznanje.

„Voja Brajović je izuzetan medicinski fenomen. Mislim, to ja zaista mogu da kažem, pošto sam predsednik tog kluba i lekar hobista u privatnom životu. Meni je Voja uvek bio podrška kada smo u stresnim situacijama i kada se požalim da mi nije dobro, on se uvek oseća, bar za nijansu, lošije od mene. Tako da mi je to davalo podršku. Evo recimo, meni se sad vrti u glavi, to vam garantujem, ali ja se kladim da je on pred moždanim udarom”, reči su glumice Jasmine Avramović zapisane u pomenutoj monografiji.

U nizu anegdota o Voji Brajoviću izdvojili bismo i onu koju je ispričao reditelj Dejan Mijač:

„I ja sam Valjevac kao i Voja. U Valjevu sam živeo u neposrednom komšiluku sa Vojom Brajovićem, odnosno kuća do kuće, ne sa Vojom nego sa njegovim roditeljima. Jer u to vreme, kad sam ja bio tamo, Voja je bio jedan slatki mali plavušan sa dugom lepom kosom. Jednoga dana to anđelče se strmoglavi sa neke trešnje, pao je i izazvao neverovatno uzbuđenje u celoj ulici. Ima nečeg značajnog u ovoj priči. Ne samo da su se u organizmu desile neke zgode i tektonski poremećaji, nego je on video tu gungulu i imao je negde u svojoj dečjoj podsvesti, to da ga nose maltene ritualno, sa velikom strašću i tako dalje...”

U monografiji „Dijalozi o Voji Brajoviću” govorio je pomenuti umetnik o svojim roditeljima, deci, supruzi, svojim pozorišnom iskustvima, dilemama, nedoumicama...

B. G. T.

-----------------------------------------------

Danas promocija monografije

Monografija „Dijalozi o Voji Brajoviću” autora Dragana S. V. Babića koju je objavilo Udruženje dramskih umetnika Srbije biće predstavljena danas u 12 časova na sceni „Studio” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Govoriće: Dragan S. V. Babić, Ljiljana Đurić, Jovan Ćirilov, Dejan Mijač, Branko Cvejić, Ivana Dimić i sam Brajović.