Дијалози о Воји Брајовићу

Прво сам мислила да је леп и глуп, јер је играо Тихог, и онако, стварно је леп, па сам мислила да мора бити глуп. Онда сам променила мишљење кад сам гледала „Мрешћење шарана”. Веома сам се запањила кад сам видела колико је добар глумац и ту сам открила да је он озбиљно добар позоришни глумац. Онда сам радила са њим и том приликом сам имала тешкоћа да га разумем кад говори на пробама, јер је евазиван. То је црногорска особина, да без везе прича нешто нашироко и почне однекуд асоцијативно, онако дифузно и уопште човек не зна ни шта он говори, па како има тако дубок глас, соноран делује као да се само прави важан, а не да нешто хоће да каже...

Овим речима је драматург Ивана Димић, поред осталог, описала глумца Војислава Воју Брајовића у управо објављеној књизи посвећеној овом драмском уметнику, који је, да подсетимо, добитник награде за животно дело „Добричин прстен” за 2009. годину, када му је и уручено ово високо признање.

„Воја Брајовић је изузетан медицински феномен. Мислим, то ја заиста могу да кажем, пошто сам председник тог клуба и лекар хобиста у приватном животу. Мени је Воја увек био подршка када смо у стресним ситуацијама и када се пожалим да ми није добро, он се увек осећа, бар за нијансу, лошије од мене. Тако да ми је то давало подршку. Ево рецимо, мени се сад врти у глави, то вам гарантујем, али ја се кладим да је он пред можданим ударом”, речи су глумице Јасмине Аврамовић записане у поменутој монографији.

У низу анегдота о Воји Брајовићу издвојили бисмо и ону коју је испричао редитељ Дејан Мијач:

„И ја сам Ваљевац као и Воја. У Ваљеву сам живео у непосредном комшилуку са Војом Брајовићем, односно кућа до куће, не са Војом него са његовим родитељима. Јер у то време, кад сам ја био тамо, Воја је био један слатки мали плавушан са дугом лепом косом. Једнога дана то анђелче се стрмоглави са неке трешње, пао је и изазвао невероватно узбуђење у целој улици. Има нечег значајног у овој причи. Не само да су се у организму десиле неке згоде и тектонски поремећаји, него је он видео ту гунгулу и имао је негде у својој дечјој подсвести, то да га носе малтене ритуално, са великом страшћу и тако даље...”

У монографији „Дијалози о Воји Брајовићу” говорио је поменути уметник о својим родитељима, деци, супрузи, својим позоришном искуствима, дилемама, недоумицама...

Б. Г. Т.

-----------------------------------------------

Данас промоција монографије

Монографија „Дијалози о Воји Брајовићу” аутора Драгана С. В. Бабића коју је објавило Удружење драмских уметника Србије биће представљена данас у 12 часова на сцени „Студио” Југословенског драмског позоришта у Београду. Говориће: Драган С. В. Бабић, Љиљана Ђурић, Јован Ћирилов, Дејан Мијач, Бранко Цвејић, Ивана Димић и сам Брајовић.