Rumunsko Kosovo

Od našeg stalnog dopisnika

BUKUREŠT, 4. oktobra – Marko Bela, potpredsednik rumunske koalicione vlade i lider do sada umerenog Demokratskog saveza rumunskih Mađara (UDMR), promenio je poslednjih dana ton svojih političkih zahteva i prešao na pozicije koje drže mađarski ekstremisti.

On se opredelio ne samo za kulturnu, nego i za potpunu teritorijalnu autonomiju na etničkim osnovama. Na skupu UDMR u takozvanom Sekujskom kraju, u koji se uključuju transilvanski okruzi Kovasna, Hargita i Mureš koji su jedno vreme posle Drugog svetskog rata činili autonomnu mađarsku oblast Mureš, Marko Bela je, kako ocenjuje uticajni "Gandul", "potegao ratničku sekiru".

Na ovaj potez navela ga je jednostavna računica. S političke tačke rumunski Mađari su podeljeni između UDMR i radikalnih etničkih organizacija (Nacionalno sekujsko veće – CNS i Građanski savez Mađara – UCM) koje zagovaraju oštru politiku prema rumunskoj državi i otvoreni separatizam. Između UDMR, s jedne strane, i CNS i UCM, s druge strane, vodi se teška borba. Radikali su počeli da stiču sve veću podršku među rumunskim Mađarima, tako da se UDMR uplašio da će ostati bez svoje masovne baze, pa čak i bez predstavnika u parlamentu na sledećim izborima. Zato je Marko Bela progovorio drugačije i posle niza godina političke umerenosti prihvatio teze CNS i UCM.

"Cilj UDMR nije više samo kulturna, nego i teritorijalna autonomija koja nam nesumnjivo pripada. Sekujski kraj treba da ima jedinstveni identitet koji će konstatovati svako ko u njega uđe. I to počev od znaka svakog mesta, pa do korišćenja mađarskog kao zvaničnog jezika", rekao je Bela.

Motorna vozila bi, prema nekim planovima, trebalo da imaju različite registarske tablice od ostalog dela Rumunije. Čak bi i psi nosili specijalne ogrlice sa simbolima Sekuja. Na svim prilazima ovoj autonomnoj oblasti postavile bi se specijalne kapije koje bi obeležavale ulazak putnika u "Sekujsku etničku oblast".

Posle Belinog zaokreta CNS je zdušno pozdravio zakasnelo "otrežnjenje UDMR" i odmah krenuo korak dalje. Zahteva se da se krajem 2006. organizuje referendum o "proglašenju teritorijalno-etničke autonomije sekujskog kraja". Pošto ne postoji uverenost da će referendum moći da se sprovede "normalno", shodno postojećim zakonskim odredbama, razmišlja se o mogućnosti da se on ostvari preko crkve ili civilnih, nevladinih organizacija.

Vest o odluci da se organizuje "mađarski referendum" primljena je na nož u krugovima rumunske javnosti, posebno one političke. Opet se ponavlja tradicionalna rumunska priča: "Sa Mađarima nam nema mira".