Румунско Косово

Од нашег сталног дописника

БУКУРЕШТ, 4. октобра – Марко Бела, потпредседник румунске коалиционе владе и лидер до сада умереног Демократског савеза румунских Мађара (УДМР), променио је последњих дана тон својих политичких захтева и прешао на позиције које држе мађарски екстремисти.

Он се определио не само за културну, него и за потпуну територијалну аутономију на етничким основама. На скупу УДМР у такозваном Секујском крају, у који се укључују трансилвански окрузи Ковасна, Харгита и Муреш који су једно време после Другог светског рата чинили аутономну мађарску област Муреш, Марко Бела је, како оцењује утицајни "Гандул", "потегао ратничку секиру".

На овај потез навела га је једноставна рачуница. С политичке тачке румунски Мађари су подељени између УДМР и радикалних етничких организација (Национално секујско веће – ЦНС и Грађански савез Мађара – УЦМ) које заговарају оштру политику према румунској држави и отворени сепаратизам. Између УДМР, с једне стране, и ЦНС и УЦМ, с друге стране, води се тешка борба. Радикали су почели да стичу све већу подршку међу румунским Мађарима, тако да се УДМР уплашио да ће остати без своје масовне базе, па чак и без представника у парламенту на следећим изборима. Зато је Марко Бела проговорио другачије и после низа година политичке умерености прихватио тезе ЦНС и УЦМ.

"Циљ УДМР није више само културна, него и територијална аутономија која нам несумњиво припада. Секујски крај треба да има јединствени идентитет који ће констатовати свако ко у њега уђе. И то почев од знака сваког места, па до коришћења мађарског као званичног језика", рекао је Бела.

Моторна возила би, према неким плановима, требало да имају различите регистарске таблице од осталог дела Румуније. Чак би и пси носили специјалне огрлице са симболима Секуја. На свим прилазима овој аутономној области поставиле би се специјалне капије које би обележавале улазак путника у "Секујску етничку област".

После Белиног заокрета ЦНС је здушно поздравио закаснело "отрежњење УДМР" и одмах кренуо корак даље. Захтева се да се крајем 2006. организује референдум о "проглашењу територијално-етничке аутономије секујског краја". Пошто не постоји увереност да ће референдум моћи да се спроведе "нормално", сходно постојећим законским одредбама, размишља се о могућности да се он оствари преко цркве или цивилних, невладиних организација.

Вест о одлуци да се организује "мађарски референдум" примљена је на нож у круговима румунске јавности, посебно оне политичке. Опет се понавља традиционална румунска прича: "Са Мађарима нам нема мира".