Čekanje dugo 20 godina

KRAGUJEVAC – Iako nevelik po prostoru koji zauzima i bez arhitektonske raskoši francuskih i engleskih vladarskih zdanja, dvorski kompleks kneza Miloša Obrenovića, podignut početkom 19. veka na uzvišici s leve strane reke Lepenice, predstavlja mesto rođenja modernog Kragujevca, prve prestonice ustaničke Srbije.

S obzirom na istorijski značaj tog mesta, koje je sve do 1841, kada knez Mihailo Obrenović premešta državnu administraciju u Beograd, bilo izvorište ne samo političke već i kulturne snage nacije koja se bori protiv viševekovnog turskog ropstva, dalo bi se očekivati da mu se i danas posveti pažnja. Međutim, taj deo grada, i to 20 godina od prvih ideja i planova za formiranje Miloševog venca, još uvek čeka uređenje koje bi toj najznačajnijoj istorijsko-kulturnoj celini grada dalo puni smisao.

Gomile smeća

Smisla zaista nema, ali zato đubreta ima koliko ne pripada ni nekoj omanjoj divljoj deponiji.

Glavna gradska pijaca, smeštena preko puta kompleksa, na svega pedesetak metara od Amidžinog konaka, predstavlja najveći problem, a ostaci svakovrsnog povrća, razbacanog kojekude, mogu samo da posvedoče da današnja Srbija i nije baš gladna. Da ne pričamo o kamarama papira, najlona, plastičnih mušema i kartonskih kutija koje, danima posle vašarskih svetkovina, ostaju po alejama obližnjeg parka, davno pretvorenog u jedan od najprometnijih gradskih buvljaka, da ih vetar raznosi i lepi na lica slučajnih prolaznika.

Na prostoru samog kompleksa, između zgrade Narodnog muzeja, čiju galeriju dnevno poseti jedan ili nijedan ljubitelj umetnosti, Prve kragujevačke gimnazije, čije su fasade od dna do vrha "ukrašene" raznobojnim grafitima i rupetina ostalih posle čuvene potrage za temeljima konaka kneginje Ljubice, situacija je još gora. Mnogi pijanci, klošari i istraumirani narkomani tu nalaze sebi pribežište, a od gomile razbijenih flaša i upotrebljenih kondoma i špriceva teško je zgaziti na zemlju.

Tako danas izgleda centralni deo nečega što bi trebalo da bude najuređenija gradska celina.

I država odgovorna

Milošev venac bi, zapravo, trebalo da se prostire od Muzeja oružja, stare Miloševe crkve i zgrade stare Skupštine na desnoj obali Lepenice, pa sve do Đačkog trga i zgrade pozorišta, koji se, praktično, nalaze u samom srcu grada. Uređenjem tog prostora, Kragujevac bi dobio jedan sasvim nov kvalitet, takav da bi se njime mogao izmeriti i stepen svesti o istorijskom i kulturnom identitetu.

Međutim, te svesti još nema. Nema je ni kod onih što sebe promovišu u lokalne vizionare, niti u nadležnim republičkim institucijama i ustanovama, koje se brinu o zaštiti istorijskog i kulturnog nasleđa.