Hleb kupuju, o gulašu maštaju

Građani Srbije najčešće ručaju krompir, meso i supu, a najviše vole meso, sarmu, pasulj i roštilj. Prilikom kupovine hrane, češće se povode za niskim cenama nego 2008. godine, ali sve više pažnje obraćaju i na kvalitet, pokazuju najnoviji rezultati GFK, agencije za marketinška istraživanja.

Potrošači najčešće konzumiraju kafu, beli hleb, voće i jogurt, a najmanje jagnjetinu i musli. Često im se u tanjiru nađu i testenine, musaka i živinsko meso, ali bi više voleli da su tu punjene paprike, pica ili gulaš, navodi se u izveštaju GFK.

Statistika pokazuje da su sa rastom besparice opali i prohtevi. Bitno je da je korpa puna, a manje je važno čega. Tako je 2008. za mesom žudelo 18 odsto ispitanika, a ove godine 15 procenata. Opao je i broj onih koji najčešće na jelovniku imaju meso, sa 18 procenata u 2008. na 14 u 2010. godini. Ali, za nacionalnu kuhinju krize nema. I pre dve godine i danas, sarma je omiljeno jelo 11 odsto građana Srbije.

– Prosečan potrošač pije voćne sokove jednom u tri dana, i to je manje nego u toku 2008. godine. Teletina se manje kupuje, a svinjetina više nego pre dve godine – navodi se u istraživanju agencije GFK. Jasno je da je razlog niža cena.

U kupovini brze hrane odavno smo lideri. Sendvič za doručak, pica s nogu za ručak i „grickalice” za užinu svakodnevica je mnogih. Raste i broj građana koji se hrane van kuće, u restoranima brze hrane ili u picerijama. Najviše onih koji utole glad na kioscima ima u starosnoj kategoriji između 15 i 29 godina, dok među starijima od 60 godina ima najmanje onih koji se opredeljuju za brzu hranu. Više je muškaraca nego žena koji „jedu s nogu”, naročito u urbanim sredinama. Pekare su podjednako mile pripadnicima oba pola.

Da smo po potrošnji mesa među poslednjim zemljama u Evropi, a hleba među prvima, više nije novost. Prema rečima stručnjaka sa Fakulteta veterinarske medicine, naši sugrađani pojedu između pet i sedam kilograma ribe u toku godine, dok je u državama EU taj prosek oko 15 kilograma. Situacija je utoliko lošija što ta količina nije ravnomerno raspoređena, već je riba na trpezi najčešće u vreme posta.

Šta ovakve navike u ishrani govore o građanima Srbije?

Najpre to da iako više od 70 odsto zarade daju na hranu, to ne znači da se hrane zdravo, već da su plate male, cene visoke, a standard sve niži. Računica je jasna. Kilogram krompira može da se kupi za 40 dinara, a mesa za 400. Pola kilogramatestenina košta 50 dinara, a kilogram junetine 500 dinara. Ali, kesa čipsa od sto grama košta 70 dinara, za koliko može da se nađe i kilogram jabuka.

Nutricionisti kažu da ovakve navike u ishrani Srba govore da smo ili pothranjeni, jer se zbog cene ili loše navike odlučujemo za namirnice koje ne zadovoljavaju standarde ishrane, ili smo gojazni jer kupujemo peciva i brzu hranu.

– Ne verujem da naši sugrađani ne žele da se hrane zdravo i na odgovarajući način i da tako unesu u organizam potrebne količine mesa, mleka, voća i povrća. Malu potrošnju ovih prehrambenih proizvoda diktiraju finansijske mogućnosti naših sugrađana, a zadovoljavanje gladi hlebom i testeninama karakteristika je siromašnih nacija – objašnjava Ana Todorović, nutricionista beogradskog Doma zdravlja „Savski venac”.