Хлеб купују, о гулашу маштају

Грађани Србије најчешће ручају кромпир, месо и супу, а највише воле месо, сарму, пасуљ и роштиљ. Приликом куповине хране, чешће се поводе за ниским ценама него 2008. године, али све више пажње обраћају и на квалитет, показују најновији резултати ГФК, агенције за маркетиншка истраживања.

Потрошачи најчешће конзумирају кафу, бели хлеб, воће и јогурт, а најмање јагњетину и мусли. Често им се у тањиру нађу и тестенине, мусака и живинско месо, али би више волели да су ту пуњене паприке, пица или гулаш, наводи се у извештају ГФК.

Статистика показује да су са растом беспарице опали и прохтеви. Битно је да је корпа пуна, а мање је важно чега. Тако је 2008. за месом жудело 18 одсто испитаника, а ове године 15 процената. Опао је и број оних који најчешће на јеловнику имају месо, са 18 процената у 2008. на 14 у 2010. години. Али, за националну кухињу кризе нема. И пре две године и данас, сарма је омиљено јело 11 одсто грађана Србије.

– Просечан потрошач пије воћне сокове једном у три дана, и то је мање него у току 2008. године. Телетина се мање купује, а свињетина више него пре две године – наводи се у истраживању агенције ГФК. Јасно је да је разлог нижа цена.

У куповини брзе хране одавно смо лидери. Сендвич за доручак, пица с ногу за ручак и „грицкалице” за ужину свакодневица је многих. Расте и број грађана који се хране ван куће, у ресторанима брзе хране или у пицеријама. Највише оних који утоле глад на киосцима има у старосној категорији између 15 и 29 година, док међу старијима од 60 година има најмање оних који се опредељују за брзу храну. Више је мушкараца него жена који „једу с ногу”, нарочито у урбаним срединама. Пекаре су подједнако миле припадницима оба пола.

Да смо по потрошњи меса међу последњим земљама у Европи, а хлеба међу првима, више није новост. Према речима стручњака са Факултета ветеринарске медицине, наши суграђани поједу између пет и седам килограма рибе у току године, док је у државама ЕУ тај просек око 15 килограма. Ситуација је утолико лошија што та количина није равномерно распоређена, већ је риба на трпези најчешће у време поста.

Шта овакве навике у исхрани говоре о грађанима Србије?

Најпре то да иако више од 70 одсто зараде дају на храну, то не значи да се хране здраво, већ да су плате мале, цене високе, а стандард све нижи. Рачуница је јасна. Килограм кромпира може да се купи за 40 динара, а меса за 400. Пола килограматестенина кошта 50 динара, а килограм јунетине 500 динара. Али, кеса чипса од сто грама кошта 70 динара, за колико може да се нађе и килограм јабука.

Нутриционисти кажу да овакве навике у исхрани Срба говоре да смо или потхрањени, јер се због цене или лоше навике одлучујемо за намирнице које не задовољавају стандарде исхране, или смо гојазни јер купујемо пецива и брзу храну.

– Не верујем да наши суграђани не желе да се хране здраво и на одговарајући начин и да тако унесу у организам потребне количине меса, млека, воћа и поврћа. Малу потрошњу ових прехрамбених производа диктирају финансијске могућности наших суграђана, а задовољавање глади хлебом и тестенинама карактеристика је сиромашних нација – објашњава Ана Тодоровић, нутрициониста београдског Дома здравља „Савски венац”.