Zalutao trolejbus

Trolejbus na liniji 28 juče oko podne je – "zalutao". Izgleda nemoguće, ali dogodilo se u prvim poslepodnevnim satima, oko 13 časova. Narandžasta grdosija prilično puna putnika iznenada, umesto da skrene u Svetogorsku ulicu, produžila je Takovskom, trasom linije 40. Putnici su se uskomešali, oni koji su sedeli počeše da ustaju, zagledajući se međusobno i razmišljajući, na momenat, da nisu pogrešili broj trolejbusa.

– Da li je ovo 28? – zapitali su neki glasno.

– Ma jeste – čulo se.

– Da nije 40? – pitao je neko.

–  Možda nije mogao da skrene – komentarisali su putnici.

–  De ćeš bre, alo vozač, ideš pravo, kako ću da se snađem? – čulo se iz pozadine.

Samo troje, četvoro putnika u nekoliko koraka prevališe put od zadnjih vrata do šoferske kabine i opomenuše majstora.

–  majstore, je l` ovo dvadesetosmica, ode ti pravo na Banjicu, umesto da skreneš do Kalemegdana? – lagano ga podsetiše.

Potpuno nesvestan da je pogrešio pravac, brka veselog izraza lica, za volanom trolejbusa, udari se po čelu i tek na pola puta do stanice kod Glavne pošte shvati da je promašio putanju.

– Ja se zbunio, vozio sam na četrdesetici – reče vozač, zaustavi trolejbus ispred semafora, izvuče se iz kabine i kratko obavesti putnike, nemoćno podižući ruke.

–  Izvinjavam se, stvarno. Eto, ja sam pogrešio. Krenuo samo trasom četrdesetice. Ko hoće može da izađe, preko puta je stanica, pa da se vrati dole, izvinite stvarno, izvinite molim vas – rekao je šofer.

– A šta ću sa cvikovanom kartom, nemam ih ja za tvoje zezanje. Šta me briga gde ti ideš, nego sad nemam drugu kartu. Ako me uvati kontrola ti će da platiš, da znaš – ljutito reče sredovečni muškarac i izađe.

Počeše putnici da napuštaju trolejbus lagano, neki su mrmljali nešto nerazumljivo, bilo je onih koji su negodovali, pitali se kako što pre da stignu do odredišta, ali niko nije pravio probleme i izgledalo je da se ne ljute ljudi na vozača. Čulo se samo: "Kud odosmo, sada opet peške, uh bre…."!

Isprazni se trolejbus, raziđoše se putnici nesuđene dvadesetosmice, troje četvoro osta unutra, a majstor promeni broj na tabli – 28 pretvori u 40 i nastavi put Ulicom kneza Miloša. Kratko izvinjenje i – nikom ništa.