Залутао тролејбус

Тролејбус на линији 28 јуче око подне је – "залутао". Изгледа немогуће, али догодило се у првим послеподневним сатима, око 13 часова. Наранџаста грдосија прилично пуна путника изненада, уместо да скрене у Светогорску улицу, продужила је Таковском, трасом линије 40. Путници су се ускомешали, они који су седели почеше да устају, загледајући се међусобно и размишљајући, на моменат, да нису погрешили број тролејбуса.

– Да ли је ово 28? – запитали су неки гласно.

– Ма јесте – чуло се.

– Да није 40? – питао је неко.

–  Можда није могао да скрене – коментарисали су путници.

–  Де ћеш бре, ало возач, идеш право, како ћу да се снађем? – чуло се из позадине.

Само троје, четворо путника у неколико корака превалише пут од задњих врата до шоферске кабине и опоменуше мајстора.

–  мајсторе, је л` ово двадесетосмица, оде ти право на Бањицу, уместо да скренеш до Калемегдана? – лагано га подсетише.

Потпуно несвестан да је погрешио правац, брка веселог израза лица, за воланом тролејбуса, удари се по челу и тек на пола пута до станице код Главне поште схвати да је промашио путању.

– Ја се збунио, возио сам на четрдесетици – рече возач, заустави тролејбус испред семафора, извуче се из кабине и кратко обавести путнике, немоћно подижући руке.

–  Извињавам се, стварно. Ето, ја сам погрешио. Кренуо само трасом четрдесетице. Ко хоће може да изађе, преко пута је станица, па да се врати доле, извините стварно, извините молим вас – рекао је шофер.

– А шта ћу са цвикованом картом, немам их ја за твоје зезање. Шта ме брига где ти идеш, него сад немам другу карту. Ако ме увати контрола ти ће да платиш, да знаш – љутито рече средовечни мушкарац и изађе.

Почеше путници да напуштају тролејбус лагано, неки су мрмљали нешто неразумљиво, било је оних који су негодовали, питали се како што пре да стигну до одредишта, али нико није правио проблеме и изгледало је да се не љуте људи на возача. Чуло се само: "Куд одосмо, сада опет пешке, ух бре…."!

Испразни се тролејбус, разиђоше се путници несуђене двадесетосмице, троје четворо оста унутра, а мајстор промени број на табли – 28 претвори у 40 и настави пут Улицом кнеза Милоша. Кратко извињење и – ником ништа.