PODMORNICA, PREDSEDNIK I PREMIJER

Komandant nuklearne podmornice S-106 "Splendid" , kapetan Kraljevske mornarice Velike Britanije Pol Burk stajao je tog 19. marta 1999. godine na komandnom mostu gledajući kako njegov brod polako reže talase Jonskog mora. Nuklearna jurišna podmornica klase "sviftsjur" od 4.400 tona i 116 članova posade plovila je relativno sporo, sa samo 16 čvorova u poluzaronjenom stanju i sa komandnim mostom iznad površine tačno sredinom kanala između Krfa i albanske obale. Bio je sumrak i sa desne strane krme podmornice ostala su trepćuća svetla albanskog gradića Saranda.

Kapetan Burk nije žurio, možda je razmišljao i o tome kako je istorija čudna. Jer, upravo u vodama ispred Sarande odmah posle Drugog svetskog rata potonula su u roku od tri minuta dva britanska razarača. Poginulo je više od 200 britanskih mornara. U to vreme, Britanci su pomagali Atini u gušenju pobune Markosovih partizana, a London je optužio Beograd da je, u saradnji s tadašnjim saveznikom Tiranom, u vode kod Sarande položio podvodne mine na koje su naleteli britanski razarači. Ipak, na međunarodnom suđenju u Hagu Britanci to nisu uspeli da dokažu i Jugoslavija je oslobođena optužbe.

U međuvremenu su se savezništva promenila. Rat protiv Jugoslavije 1999. godine samo što nije otpočeo i britanska nuklearna podmornica "Splendid" koristi albanske teritorijalne vode da bi do 22. marta u ponoć zauzela poziciju malo iznad Otranta, a odmah ispod albanskog poluostrva Karaburun. Nije bilo ni potrebno da se ulazi dublje u vode Jadrana, jer Jugosloveni su mogli da svoje vrlo moderne akustično-indukcione mine M-82, ili mine M-90 spuste u to područje još ranije.

Nešto pre ponoći podmornica "Splendid" prošla je italijanski sistem senzorske kontrole u Otrantu. Stacionarni sonari BKR-17 sa digitalizovanim zvukom automatski su komandi italijanske flote u Tarantu i komandi Južnog krila NATO-a u Napulju poslali identifikaciju podmornice kao prijateljske. Kapetan Burk može da bude zadovoljan, ima podmornicu koja je prva u Kraljevskoj mornarici dobila američke krstareće rakete "tomahavk" za lansiranje iz torpednih cevi. Baš čudno, u leto 1998. godine "Splendid" je u vodama Kalifornije izvršio poligonsko gađanje krstarećim raketama "tomahavk". Cilj je bila jedna stara zgrada pored Long Biča. Sve tri rakete pogodile su zgradu – metu. Zašto je baš 1998. gađana kuća, a ne neki vojno branjeni objekat, to se kapetan Burk verovatno nije zapitao ni kada je krajem februara 1999. iz matične luke Faslane u Škotskoj krenuo sa "Splendidom" put Jadrana.

Prvi Burkov koverat sa koordinatama ciljeva u Jugoslaviji odnosio se na veliku zgradu policije u predgrađu Đakovice. "Tomahavk" je uleteo u sobu policijskog obaveštajnog oficira.

A u sredu 21. aprila uveče iz glavne komande Kraljevske mornarice, iz Nortvuda, jer atomska je podmornica celo vreme rata bila pod britanskom nacionalnom komandom, kapetanu Burku je naređeno da napadne cilj iz koverte broj dva. Nuklearna podmornica "Splendid" je zaronila i u 0,2 časa 22. aprila lansirala dve krstareće rakete "tomahavk" na cilj u Beogradu. U ranu zoru, oko četiri sata ujutro obe rakete pogodile su rezidenciju jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića u Užičkoj 15. Istog dana NATO je potvrdio napad na predsedničku rezidenciju naglašavajući "da to nije bio napad na predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, već pokušaj da se odseče glava njegove vojske".

Tridesetpetogodišnji desetar Robert Tikston iz Portlanda pripadao je te 1999. godine 22. Gibraltarskoj bateriji 32. puka Kraljevske artiljerije britanske vojske. Iz okoline mesta Blace na granici Makedonije i Jugoslavije, kao i sa aerodroma Petrovac kraj Skoplja, desetar Tikston lansirao je bespilotne letelice tipa "feniks" ka Kosmetu radi izviđanja položaja jugoslovenskih snaga. Svako lansiranje tih letelica put Kosmeta pratila je i obaveštajna služba jugoslovenske vojske, kako preko pokretnih radara uz granicu tako i putem agenture u rejonu aerodroma Petrovac.

Trinaest dana posle NATO bombardovanja rezidencije Slobodana Miloševića, 3. maja 1999. u 14 časova u posetu Makedoniji doputovao je britanski premijer Toni Bler sa suprugom Čeri i načelnikom Generalštaba generalom Čarlsom Gatrijem. Stigli su na aerodrom Petrovac upravo kada je desetar Tikston sa svog kamiona lansirao još jedan "feniks" na Kosmet. Kako je aerodrom Petrovac bio u dometu jugoslovenskih raketnih sistema "luna" i "orkan", bilo je izvesnih predloga da se lansiranje "feniksa" tog dana malo "omete" raketnim plotunom po aerodromu. To što bi rakete mogle da pogode i avion britanskog premijera, navodno bi se opravdalo ratnom situacijom. No, Slobodan Milošević i vrh jugoslovenske vojske energično su odbili te sulude ideje. Bler, do danas, to nikada nije saznao. Miloševiću na suđenju u Hagu ni to, verovatno, ne bi mnogo pomoglo.