ПОДМОРНИЦА, ПРЕДСЕДНИК И ПРЕМИЈЕР

Командант нуклеарне подморнице С-106 "Сплендид" , капетан Краљевске морнарице Велике Британије Пол Бурк стајао је тог 19. марта 1999. године на командном мосту гледајући како његов брод полако реже таласе Јонског мора. Нуклеарна јуришна подморница класе "свифтсјур" од 4.400 тона и 116 чланова посаде пловила је релативно споро, са само 16 чворова у полузароњеном стању и са командним мостом изнад површине тачно средином канала између Крфа и албанске обале. Био је сумрак и са десне стране крме подморнице остала су трепћућа светла албанског градића Саранда.

Капетан Бурк није журио, можда је размишљао и о томе како је историја чудна. Јер, управо у водама испред Саранде одмах после Другог светског рата потонула су у року од три минута два британска разарача. Погинуло је више од 200 британских морнара. У то време, Британци су помагали Атини у гушењу побуне Маркосових партизана, а Лондон је оптужио Београд да је, у сарадњи с тадашњим савезником Тираном, у воде код Саранде положио подводне мине на које су налетели британски разарачи. Ипак, на међународном суђењу у Хагу Британци то нису успели да докажу и Југославија је ослобођена оптужбе.

У међувремену су се савезништва променила. Рат против Југославије 1999. године само што није отпочео и британска нуклеарна подморница "Сплендид" користи албанске територијалне воде да би до 22. марта у поноћ заузела позицију мало изнад Отранта, а одмах испод албанског полуострва Карабурун. Није било ни потребно да се улази дубље у воде Јадрана, јер Југословени су могли да своје врло модерне акустично-индукционе мине М-82, или мине М-90 спусте у то подручје још раније.

Нешто пре поноћи подморница "Сплендид" прошла је италијански систем сензорске контроле у Отранту. Стационарни сонари БКР-17 са дигитализованим звуком аутоматски су команди италијанске флоте у Таранту и команди Јужног крила НАТО-а у Напуљу послали идентификацију подморнице као пријатељске. Капетан Бурк може да буде задовољан, има подморницу која је прва у Краљевској морнарици добила америчке крстареће ракете "томахавк" за лансирање из торпедних цеви. Баш чудно, у лето 1998. године "Сплендид" је у водама Калифорније извршио полигонско гађање крстарећим ракетама "томахавк". Циљ је била једна стара зграда поред Лонг Бича. Све три ракете погодиле су зграду – мету. Зашто је баш 1998. гађана кућа, а не неки војно брањени објекат, то се капетан Бурк вероватно није запитао ни када је крајем фебруара 1999. из матичне луке Фаслане у Шкотској кренуо са "Сплендидом" пут Јадрана.

Први Бурков коверат са координатама циљева у Југославији односио се на велику зграду полиције у предграђу Ђаковице. "Томахавк" је улетео у собу полицијског обавештајног официра.

А у среду 21. априла увече из главне команде Краљевске морнарице, из Нортвуда, јер атомска је подморница цело време рата била под британском националном командом, капетану Бурку је наређено да нападне циљ из коверте број два. Нуклеарна подморница "Сплендид" је заронила и у 0,2 часа 22. априла лансирала две крстареће ракете "томахавк" на циљ у Београду. У рану зору, око четири сата ујутро обе ракете погодиле су резиденцију југословенског председника Слободана Милошевића у Ужичкој 15. Истог дана НАТО је потврдио напад на председничку резиденцију наглашавајући "да то није био напад на председника Југославије Слободана Милошевића, већ покушај да се одсече глава његове војске".

Тридесетпетогодишњи десетар Роберт Тикстон из Портланда припадао је те 1999. године 22. Гибралтарској батерији 32. пука Краљевске артиљерије британске војске. Из околине места Блаце на граници Македоније и Југославије, као и са аеродрома Петровац крај Скопља, десетар Тикстон лансирао је беспилотне летелице типа "феникс" ка Космету ради извиђања положаја југословенских снага. Свако лансирање тих летелица пут Космета пратила је и обавештајна служба југословенске војске, како преко покретних радара уз границу тако и путем агентуре у рејону аеродрома Петровац.

Тринаест дана после НАТО бомбардовања резиденције Слободана Милошевића, 3. маја 1999. у 14 часова у посету Македонији допутовао је британски премијер Тони Блер са супругом Чери и начелником Генералштаба генералом Чарлсом Гатријем. Стигли су на аеродром Петровац управо када је десетар Тикстон са свог камиона лансирао још један "феникс" на Космет. Како је аеродром Петровац био у домету југословенских ракетних система "луна" и "оркан", било је извесних предлога да се лансирање "феникса" тог дана мало "омете" ракетним плотуном по аеродрому. То што би ракете могле да погоде и авион британског премијера, наводно би се оправдало ратном ситуацијом. Но, Слободан Милошевић и врх југословенске војске енергично су одбили те сулуде идеје. Блер, до данас, то никада није сазнао. Милошевићу на суђењу у Хагу ни то, вероватно, не би много помогло.