Lađa u večnost zapućena

Obnova manastira Hilandara jedva da se zapaža. Posao pripreme teče sporo, rasčišćavanje i izrada dokumentacije oduzela je veliko vreme od požara, od  trećeg na četvrti mart 2004. godine do danas 2006. Još uvek znatiželju čoveka zasenjuju zidine k′o kamene ruke uzdignute u nebo čežnjivo, vape za umilenjem. Nečujno silaze neimari u podrume. Ne izlaze do večeri.
Ulaz u Manastir i deo oko ulaza sa severozapadne strane zaogrnuti su skelama i delovima koji prividno ničemu ne služe. Vreme stoji. Naizgled. U zakrpama.

Zvono poziva na večernju molitvu. Tihi koraci silaze ka dverima. Raširi se glas: "Prva ploča gotova".

Kraj je avgusta. Arhitekta zadovoljno trlja ruke: "Još ova druga, potom krov. Sad ide sve lakše". Druga je pripremljena i izlivena u subotu 16. septembra. Ovaj deo biće natkrovljen pre zime.

Molitveni dom

U bašti uz Manastir završena je kuća koja već prima na konak novopridošle ljude zaokupljene pripremama za boravak i rad u svome poslu, u čišćenju starina, u rekonstrukciji predmeta, u opisu dirljivih, zaboravljenih predmeta u savremenom životu, u izradi kataloga. Bibliotekari raščitavaju zapise iz sedamnaestog veka, pozajmljuju na čitanje nekome Psaltir, nekome pouke Atanasija Velikog, nekome nedodire Dostojevskog...

Biblioteka Manastira zadivljuje bogatstvom i lepotom zbirki starih i novih knjiga. Sve zbirke upodobljene su u savremenim policama, većina u štampanim, lisnim i elektronskim katalozima.

Biblioteka manastira Hilandara rečito govori o naporima čoveka i njegovoj težnji da se uzdigne do božanske ravni lepote. Ovaj molitveni dom nije utočište samo bogobojažljivom čoveku, ovde je utočište mnogim knjigama i rukotvorima nastalim iz duboke vere opredmećene rečju – ljubav. Ovde je zbirka brižljivo ispisivanih redova jevanđelja, povelja, različitih rukopisa, nota koje slave svemoćnu lepotu stvaranja, ikona, povelja, crkvenih sasuda, ali i savremenih knjiga, listova i časopisa, koji nisu nalazili utočišta u matičnoj zemlji, to su glasila emigranata sa političkom orijentacijom: Beli orao (Nemačka), Glas Ravne Gore (Engleska), Bratstvo (Kanada), Klasno pismo (Nemačka)...

Uz pomoć bratstva manastira i institucija kulture iz Srbije, kataloški su opisane zbirke ikona, rukopisne knjige, knjige starijega i novijega perioda na srpskom jeziku, sređena je arhiva, veći deo štampane knjige 17. i 18. veka je kataloški obrađen, a prilikom preseljavanja u nove prostorije, tokom 1977. godine, započeta je obrada listova i časopisa kao zasebne zbirke. Do tada ova zbirka bila je rasuta na više mesta.

Veći broj naslova periodike, po sadržaju, spadaju u duhovna glasila: Vesnik SPC (1890-1932); Arhiv za istoriju srpske pravoslavne karlovačke mitropolije (1911-1914);  Vesnik (1919-1930); Glas crkve (1930-1993); Duhovna straža (1908-1940); Jevanđelski neimar (1989-1999); Pravoslavlje (1871-1873); kao i Svetosavsko zvonce; Sveti Knez Lazar; Svetigora; Banatski vesnik; Beseda i niz drugih naslova koji izlaze danas.

Zbirku periodike čine bogatijom naučno-istorijska glasila: Arhiv za pravne i društvene nauke (1906-1914), Bosanska vila (1900-1913), Glasnik društva srpske slovesnosti (1847-1892), Delo (1895-1914, 1956-1989), Glasnik Srpske književne zadruge (1920-1939) i glasila iz starijeg perioda: Pravda (1909), Zakonitost (1910), Venac (1921), Beogradske novine (1908), Brka (1906)...

Prvi deo kataloga čine naslovi koji sadržajno, prema izdavaču ili nameni spadaju u srpsku kulturu.

Kataloški opis je standardan, prema međunarodnim pravilima obrade serijskih glasila. Naslovi su složeni azbučnim redom. U prilogu su registri:  urednika i vlasnika  i registar po mestaima izlaženja glasila.

Drugi deo kataloga čine naslovi na stranim jezicima, pretežno na ruskom jeziku, složeni azbučno sa registrom naslova po jezicima.

Glasila u Hilandar pristižu iz svih krajeva sveta, sa svih kontinenata, stoga je ova zbirka zanimljiva. Hilandar je bogatstvom zbirki, u izvesnom smislu, oslonac srpskim poslenicima u kulturi u svetu, kao i u Srbiji. Posebnu vrednost ove zbirke čine  naslovi koji nisu u potpunosti sačuvani u Srbiji. Strana periodika upotpunjuje vrednost zbirke naslovima iz 19. veka, kao i savremenim.

Pojedini naslovi pristigli su samo u vidu poklona onih brojeva koji su posvetili određene priloge manastiru Hilandaru, ali, veliki broj naslova je celovit, ili, skoro celovit, što je svojevrsna retkost i za institucije koje su specijalizovane za ovu vrstu delatnosti. Retke su biblioteke koje imaju celovitu emigrantsku štampu, još su ređi slučajevi kompleta naslova časopisa i listova iz 19. veka.

Danas je Biblioteka manastira Hilandara savremeno uređena i kataloški opisana skoro u svim delovima. Zbirka listova i časopisa značajno mesto zauzima po obimu i po retkostima.

Značajno mesto čini arhiva sa bogatim podacima o delatnosti u Hilandaru i kontaktima Hilandara sa visokostručnim poslenicima u svetu. Stručnjaci Arhiva Srbije uradili su pregled i presek kroz

građu nakon požara, naročito je to važno za darovnice. Takav presek smo našli i u novoj Biblioteci Hilandara koji je pripremio monah bibliotekar. Nad propustima ne vredi očajavati, lečiti neizlečivo – činiti glupost, prema irskoj izreci, naravno, nije vrlina, novi dan ne daje nam mogućnost da stojimo.

Narodno sabiralište

Hilandar, samo ime, za srpski rod je prazničnik. Molitveno, umno i narodno sabiralište. Rajska raskoš svetogorskog bilja ushićuje. Skromnost i usrdnost monaška nadahnjuje. Zadivljujući je očešljan pogled koji pre praskzorja otvara oltar pred  molebnim klasjem zagledanim za molitvenim brujem u beskraj.

Cvetovi miline darovno se sabiraju pred miljem početka svih početaka, pred ikonom Spasitelja. Reka poklonika uvire u podnožju ikone Svete Presvete Trojeručice Bogomajke. Ona je isceliteljka, roditeljka, majka majci i tuđinčetu koje nalazi utehu na kraju svoga kraja, u svetu svetih. Ona jednako natkriljuje tuđinče kao svoje, dok u maslinjaku miris mora otvara predvorja novoga, okupanoga suncem jutra, dok zvona uznose  čežnju čoveka za čovekom, za Spasorekim, za njima teče čista umetnost srca – molitva pokajnika, bogougodnika i iskušenika.

Hilandar je lađa bogougodnika usmerena u večnost. Usmeriše je smerniji od mlade pred mrvom koja uzdiže svet iz žarke želje. S verom u Svevišnjeg uzdigoše Hilandar Sv. Sava i Sv. Simeon.

Danas ovde na svetoj stopi zidamo sebe, obnavljamo kapije, konake, krovove, živopis. Obnavljamo sebe!

A, možemo li obnoviti sebe obnavljajući zemno i uzdajući se u sjaj novih živopisa, zidova, prozora, krovova, kaldrma; u sjaj zanatsko-umno-umetničkih zanosa? Nisu li naši uzdanici ucrtani u koordinate svete stope? Nisu li se oni što u divljini ucrtavahu znamen, uzdali u silu i blagodat Svevišnjega, kad su odabrali ovaj neporecivi beleg? Može li se danas bez oslonca na mudrost nad mudrostima, na Istinu, obnavljati stopa lađe u večnost zapućena?

Nije li nam se desilo znamenje, nije li nam sagorelo silno blago pod nov krov pokriveno? Može li se zemno održati bez nebeskoga? Odlazak preko praga u večno, ovde nije drama, to je pomirenje, usnuće. To je neprekinut tok. Prve nedelje septembra monah Simeon je upokojen. Mirno je s voštanicama i molitvama ispraćen. Molitva obezbeđuje miran korak za korakom. Dostojanstveno polaganje glave na kamen. Sjedinjenje tela s majkom života. S verom u sveobuhvatan svet moltva ne prestaje.

Danas, često,  dolazimo s gordim zanosom u sveto mesto. Uvereni smo u moć svojih ruku i uma. Nije li to pad? Vera dolazi iz Večnog. Verom u spasoreko slovo Svevišnjega sazidana je ova sveta stopa. Samo sa osloncem na mudrost svih mudrosti, na Istinoga moguća je obnova, prvo, nas samih, potom, paraklisa, kelija, konaka i kula. Požar je pre požara sagoreo u nama oslonce. Potom je građevina klekla. Pokajno, molitveno, usrdno, vratit ćemo snagu rukama i umu. Uzrok pada nije u jednom čoveku. Ali, jedan ima znak svih i svi jednoga. Zato se vredi boriti za svakoga. Jer, greh pojedinca nije samo njegov greh.

Zapuštenost, nemar, neodgovornost kao korov s pojedinca na pojedinca puže dok ne sveže ruke svima.

Na sreću, Hilandar je ovih dana vrvežan kao košnica. Rasčešljana šuma, mladi maslinjaci, obnovljeno i oživljeno molitveno mesto na Samariji s tihovateljima pod novim krovovima, među novim živopisima naspram rodnoga vinograda iz koga se iskrada osmeh milja preko mora, sve to uliva snagu i radost u svakoga putnika. I u onoga koji samo željom pristaje na ovu svetu stopu.