"Veštačka pluća" ne odlaze u istoriju

U beogradskom hotelu "Interkontinental" juče je počeo radni deo Desetog kongresa anesteziologa i intenzivista Srbije, najznačajniji i najmasovniji medicinski događaj ove godine kod nas sa oko 500 učesnika i čak 18 eminentnih stručnjaka iz evropskih zemalja i Kanade. O borbi koju lekari ovih specijalnosti vode za život bolesnika moglo se čuti na predavanjima posvećenim sepsi, radu u jedinicama intenzivne nege, u ambulantama za bol, prijemnim jedinicama, kao i u radu sa decom.

Profesor dr Radomir Sinđelić, šef Katedre za anesteziju i reanimaciju Medicinskog fakulteta u Beogradu i načelnik anestezije i reanimacije na Drugoj hirurškoj klinici, objasnio je da takozvana veštačka pluća ne odlaze u istoriju medicine, već svuda u svetu doživljavaju veliki napredak. Aparati koji "dišu" umesto kritično ugroženih pacijenata, kako je rekao dr Sinđelić, stalno se usavršavaju. Od 1952. godine kada se ušlo u moderno doba mehaničke ventilacije mnogo toga se promenilo.

– Danas je u svetu čak 40 odsto bolesnika e na kućnim aparatima za mehaničku ventilaciju. To su ljudi sa teškim bolestima pluća, deformitetima grudnog koša, sa najtežim neurološkim bolestima, ali i ljudi koji su posle saobraćajnog udesa ostali nepokretni, kvadriplegičari. Oni danas zahvaljujući kućnim aparatima vode normalan život. Ovi aparati koštaju oko 5.000-6.000 evra i dostupnim su tek malobrojnim našim bolesnicima – kazao je dr Sinđelić.

Profesor dr Olav Selevold iz Norveške je govorio o finesama koje svaki anesteziolog mora da zna kada zbrinjava bolesnika u sepsi, a najvažnije je da se pridržava Vodiča za preživljavanje, odnosno standardne procedure. Borba sa sepsom ravna je bici sa najtežim neprijateljem i važno je da se svaka stvar uradi u pravom trenutku.

Slajdom je to slikovito prikazao: pacijent u sepsi je kao čovek, sam u čamcu na uzburkanim vodama, a anesteziolog je u takvim situacijama – vodič u problematičnim vodama.

Po različitosti medicinskih tema i predavanja juče se jasno videlo da anesteziolozi više nisu samo lekari koje poistovećujemo samo sa ulaskom u operacionu salu. Oni nisu više samo lekari koji iz senke prate bolesnika, a onda svu slavu izlečenja prikupe hirurzi ili internisti. Profesor dr Dragan Vučović, predsednik Kongresnog odbora i Šef katedre za urgentnu medicinu, naglasio je da danas lekar ove specijalnosti prati bolesnika koji je kritično ugrožen iz minuta u minut na svakom mestu. Naravno, prvo je to operaciona sala, zatim u jedinicama intenzivnog lečenja, u prijemnim reanimacionim ambulantama, u klinikama za bol... Anesteziolozi su svuda prisutni, jer je njihov glavni zadatak da vrate i očuvaju vitalne funkcije teško ugroženim pacijentima. Ovi lekari su i najbolji poznavaoci bola: u operacionoj sali, svojim znanjem, jakim lekovima umanjuju bol i omogućuju da se obave operacije, ali danas je iz ove grane medicine proistekla terapija protiv svih vrsta bola.

Profesor dr Tomas Felbinger, gost iz Hamburga, održao je predavanje na temu "Hiperglikemija, intenzivna insulinska terapija i intenzivna nega", što je za nas važno s obzirom na veliki broj dijabetičara.

Docent dr Nada Popović objasnila je principe organizovanja rada intenzivnih jedinica naglasivši koliko je za zbrinjavanje kritično ugroženih pacijenata važan dobar i obučen stručnjak, sofisticirana oprema i monitoring, a toga, naravno, nema bez mnogo novca. Lečenje u šok sobama, odnosno u jedinicama intenzivnog lečenja veoma je skupo.