"Вештачка плућа" не одлазе у историју

У београдском хотелу "Интерконтинентал" јуче је почео радни део Десетог конгреса анестезиолога и интензивиста Србије, најзначајнији и најмасовнији медицински догађај ове године код нас са око 500 учесника и чак 18 еминентних стручњака из европских земаља и Канаде. О борби коју лекари ових специјалности воде за живот болесника могло се чути на предавањима посвећеним сепси, раду у јединицама интензивне неге, у амбулантама за бол, пријемним јединицама, као и у раду са децом.

Професор др Радомир Синђелић, шеф Катедре за анестезију и реанимацију Медицинског факултета у Београду и начелник анестезије и реанимације на Другој хируршкој клиници, објаснио је да такозвана вештачка плућа не одлазе у историју медицине, већ свуда у свету доживљавају велики напредак. Апарати који "дишу" уместо критично угрожених пацијената, како је рекао др Синђелић, стално се усавршавају. Од 1952. године када се ушло у модерно доба механичке вентилације много тога се променило.

– Данас је у свету чак 40 одсто болесника е на кућним апаратима за механичку вентилацију. То су људи са тешким болестима плућа, деформитетима грудног коша, са најтежим неуролошким болестима, али и људи који су после саобраћајног удеса остали непокретни, квадриплегичари. Они данас захваљујући кућним апаратима воде нормалан живот. Ови апарати коштају око 5.000-6.000 евра и доступним су тек малобројним нашим болесницима – казао је др Синђелић.

Професор др Олав Селеволд из Норвешке је говорио о финесама које сваки анестезиолог мора да зна када збрињава болесника у сепси, а најважније је да се придржава Водича за преживљавање, односно стандардне процедуре. Борба са сепсом равна је бици са најтежим непријатељем и важно је да се свака ствар уради у правом тренутку.

Слајдом је то сликовито приказао: пацијент у сепси је као човек, сам у чамцу на узбурканим водама, а анестезиолог је у таквим ситуацијама – водич у проблематичним водама.

По различитости медицинских тема и предавања јуче се јасно видело да анестезиолози више нису само лекари које поистовећујемо само са уласком у операциону салу. Они нису више само лекари који из сенке прате болесника, а онда сву славу излечења прикупе хирурзи или интернисти. Професор др Драган Вучовић, председник Конгресног одбора и Шеф катедре за ургентну медицину, нагласио је да данас лекар ове специјалности прати болесника који је критично угрожен из минута у минут на сваком месту. Наравно, прво је то операциона сала, затим у јединицама интензивног лечења, у пријемним реанимационим амбулантама, у клиникама за бол... Анестезиолози су свуда присутни, јер је њихов главни задатак да врате и очувају виталне функције тешко угроженим пацијентима. Ови лекари су и најбољи познаваоци бола: у операционој сали, својим знањем, јаким лековима умањују бол и омогућују да се обаве операције, али данас је из ове гране медицине проистекла терапија против свих врста бола.

Професор др Томас Фелбингер, гост из Хамбурга, одржао је предавање на тему "Хипергликемија, интензивна инсулинска терапија и интензивна нега", што је за нас важно с обзиром на велики број дијабетичара.

Доцент др Нада Поповић објаснила је принципе организовања рада интензивних јединица нагласивши колико је за збрињавање критично угрожених пацијената важан добар и обучен стручњак, софистицирана опрема и мониторинг, а тога, наравно, нема без много новца. Лечење у шок собама, односно у јединицама интензивног лечења веома је скупо.