Puma umiljata kao mačka

Subotica – Gosti porodice Takač prolaze kroz neobičan test. Dobrodošlica Stevana, Đurđinke i njihovog sina Arona nije dovoljna. Tek kada priđe puma Dona, i onjuši gosta, pa možda ga i malo gricne, ukazano mu je potpuno gostoprimstvo. Namćorima puma i ne prilazi, a Takačevi su se nebrojeno puta uverili u ispravnost Doninog instinkta. I reporteru „Politike” je laknulo pošto je puma nečujno prišla. Ipak, domaćini upozoravaju da u tom trenutku ne treba pomerati ruke. Ne zbog toga što bi Dona napala, naprotiv, svaki nagli pokret nju bi uplašio i oterao.

Iako po rođenju divlja zver, Dona je umiljata kućna mačka koja ne zna za drugi svet izvan doma Takačevih. U njega je ušla pre pet godina, nošena na dlanu nedavno preminulog veterinara Mirka Šinkovića, tada direktora Zoološkog vrta na Paliću. Pumino zdravlje obeležila je činjenica da je potomak incestne veze, što je u zoološkim vrtovima čest slučaj.

– Nijedna puma iz nekoliko okota nije preživela, ali Dona je ostala jer je htela da živi – nema dileme za Stevana.

Tada majušno mače, hranili su i danju i noću vodom i mlekom prvo na svaki sat i po, pa na tri, prokuvavajući flašice sa cuclom. Neprestano su bdeli nad Donom, da bi se sa njena tri meseca sreli i sa najtežim izazovom – Donine kosti su počele da se lome i od najmanjeg napora.

– U jednom trenutku imala je sedam preloma. Nosili smo je u bolnicu na rendgen i Mirko Šinković je predlagao da je uspavamo. Odgovorila sam mu da moju mačku niko neće uspavati – priča Đurđinka.

I borba je nastavljena uz negu Takačevih i injekcije koje joj je davao veterinar. Dona se oporavila, zalečila, stala na noge i dovoljno ojačala, pa je čak jednom sa gornjeg dela kuće skočila u dvorište. Onaj ko je prvi put vidi pogled mu ostaje prikovan za njene žute oči, lepo sivo krzno i ne primećuje da hramlje na levu nogu, što je posledica ranijih lomova.

Zoološki vrt u Subotici ima praksu negovanja odbačenih beba životinja u kućama, pre svega kod članova kolektiva, ali Stevan i Đurđinka Takač, kod kojih je puma već pet godina, predstavljaju jedinstven slučaj. U početku, ideja je bila da se puma nakon oporavka vrati u zoo-vrt, ali ubrzo je postalo jasno da je to nemoguće. Živeći u porodici sa drugim domaćim životinjama, u prijatnoj kući na obodu grada, tik uz šumu na Kelebiji, puma Dona zadržala je samo nagoveštaj svojih instinkta.

– Kada nam pobegne kokoška iz ograđenog dela, Dona pojuri za njom, ali čim je nežno udarim po njušci, ona je pusti. Voli da se igra i mazi sa nama, ali nikada nije pustila kandže ili nekog povredila – kaže nam Stevan Takač.

Svakoga dana njihova ljubimica pojede kilogram sirovog mesa, a hranu i lekove plaća zoo-vrt. Iako bi trebalo da drži dijetu, ne voli da bude gladna, pa kada ne dobije dovoljno hrane, ide iza Đurđinke i šapom je lupa po nozi. Do pre tri godine puma Dona je živela isključivo u kući, čak je na istom ležaju spavala sa Stevanom, ali je tokom jednog vrućeg leta odlučila da izađe u dvorište. Tamo ima svoj ograđeni otvoreni prostor i kućicu sa drvenim sandukom obloženu ćebadima i infracrvenim svetlom.

– Neki prijatelji nam kažu da će se kad-tad u njoj probuditi zver, ali ko je video Donu zna da to nije verovatno. Ona ne zna čak ni od kiše da se otrese i osuši, mi je brišemo peškirom kada uđe u kuću. Imamo pet mačaka i one su zbog svoje prirode možda čak zahtevnije od Done. Sa našom pumom nemamo nikakvih problema. I nikada nismo morali ljude da štitimo od Done, uvek smo Donu štitili od ljudi – kaže Đurđinka Takač.

Aleksandra Isakov