Utorak, 04.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Civilizacija špekulanata

Završava se godina u kojoj smo obeležili deceniju od takozvanih demokratskih promena, a dve decenije od ponovnog uvođenja izborne demokratije i prvih parlamentarnih izbora. Bili su to dobri povodi da se otvori jedna ozbiljna javna debata posle koje bismo možda lakše sagledali gde smo, šta nam se dešava, kakvi su rezultati sistema koji je ovde postavljen i može li se on nekako promeniti. Nažalost, vladajuća elita je umesto toga izabrala propagandu u kojoj se svako pitanje, drugačiji stav ili preispitivanje zvanične verzije pokriva gromoglasnom tvrdnjom da „Evropa nema alternativu”.

Opasna posledica takvog stava jeste sprečavanje domaće javnosti da realno sagleda šta se dešava sa zemljama koje se tamo već nalaze. Veći deo protekle godine EU je potresala grčka dužnička kriza. U jednom trenutku se ispostavilo da je njihov spoljni dug (koji je još prošle godine prešao petsto milijardi dolara) došao do mere u kojoj grčka država i pojedinačni subjekti više nisu bili u stanju da svoje kreditne obaveze izmiruju. To je izazvalo krizu bankarskog sistema pa je država krenula da moli za pomoć, dakle za novo zaduživanje kojim bi bar delimično odložila bankrot.

Za nas koji s puno prava zebemo što se naš spoljni dug (blizu 35 milijardi dolara) približava opasnoj granici od 80 odsto bruto nacionalnog proizvoda (BNP), ove grčke brojke su delovale šokantno nestvarno. Međutim, grčki dug je na svega 120 odsto BNP-a Grčke i oni ni u kom slučaju nisu „najgori od sve dece”. Dok se Evropa bavila Grčkom, ozbiljni ekonomisti su zabrinuto vrteli glavom i predviđali ko je sledeći kandidat da sa svojim urušenim ekonomskim i finansijskim sistemom izađe u javnost i zakuka za pomoć. Ispostavilo se krajem godine da je u pitanju Irska.

Ovaj miljenik zagovornika postindustrijskog kapitalizma, zemlja koja je godišnje dobijala više od 50 milijardi stranih investicija, koja je, ne samo od naših ministara, uzimana za primer ekonomije budućnosti, brze modernizacije i razvoja, doživela je slom i bila je primorana da iz budžeta pokrije rupe u krahiranom bankarskom sistemu. Mala država sa svega 4,5 miliona stanovnika morala je da povuče dodatnih 85 milijardi evra kredita. A treba se podsetiti da je još prošle godine, dakle bez tih para, njen spoljni dug došao na više od 1.000 odsto BNP-a. Prosto rečeno, da bi građani Irske mogli da vrate dug trebalo bi više od deset godina da ništa ne troše već da sve što stvore odvoje za servisiranje kredita!

Irska jeste zaista rekorder, ali varate se ako mislite da je usamljena. Šta reći o britanskih ili holandskih preko 400 odsto BNP-a? Ili austrijskih 220, portugalskih 230 itd? I novopridošle članice „sve bolje stoje” na toj listi. Mađarska se kreće ka 100 odsto, Slovenija, nekada isticana kao primer mudro vođenih finansija, odavno je prešla 110 itd.

Zapanjujuće je što na ovoj listi po ukupnoj spoljnoj zaduženosti prednjače najbogatije države na svetu: SAD, Britanija, Francuska, Nemačka, nešto niže Japan. Ako je poznato da čak 70 procenata od BNP-a Britanije čini finansijski sektor, onda počinjemo da shvatamo o čemu se radi.

Savremeni kapitalizam izgrađen je na kejnzijanskim osnovama deficitarnog finansiranja rasta i masovnog podsticanja potrošnje. Ne dajte se zbunjivati ovim našim kukanjem nad nekakvim neoliberalnim modelom. Pogledajte samo činjenicu da je pre sto godina državni aparat baratao sa tek nekih deset odsto ukupnog BNP-a, dok je danas evropski standard preko 50 procenata! Ceo sistem je izgrađen na podsticanju masovnog zaduživanja, kako država, tako i pojedinaca.

Pogledajte samo naš slučaj. Najbolji i najskuplji poslovni prostor iznajmljuju banke, najviše novca za izrazito agresivne i moralno problematične reklame takođe daju banke. One vas mame da se dodatno zadužujete da refinansirate svoja dosadašnja dugovanja, šire percepciju da se kreditima rešavaju svi problemi itd. Preko sistema kreditiranja i reklamiranja banke vrše uticaj i na medije, korporacije, politiku i na sve segmente života.

Možda najrečitije o kretanju savremene civilizacije govori činjenica da je Vatikan postao simbol za savremeno bankarstvo jer se pod kontrolom Rimokatoličke crkve nalazi mreža veoma jakih banaka. Npr. procenjuje se da oni drže oko polovine bankarskog sektora u Italiji. Sveto pismo izrazito zabranjuje zelenaštvo (pod čime se podrazumeva svako davanje novca pod interes). Debate o moralnoj i religioznoj (ne)opravdanosti kamate vođene su u okviru crkve više od sedam vekova i nikad nisu okončane.

U svakom slučaju, očito je da špekulacija postaje poželjni model savremenog poslovanja u kome bankarstvo i slične „finansijske industrije” daleko preovlađuju nad stvarnom proizvodnjom dobara i usluga. Masovno ludilo konzumerizma vodi ne samo prekomernoj eksploataciji resursa, već i jednom pregrejavanju sistema dužničke zavisnosti koji niko čak više i ne pokušava da razreši. Iz istorije je poznato da su se takve krize obično završavale ratovima ili nekim drugim načinom – da se kao u Matriksu sistem „resetuje” i stvari krenu iz početka.

viši naučni saradnik u Institutu za evropske studije

Komentari28
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.