Dramski obrti skrojili budžet

Na ovom mestu sam naučila da, šta god da se uradi i koliko god da se izdvoji iz državne kase, nikada niko nije zadovoljan. Svi ministri su nezadovoljni budžetom za 2011. Najviše ja kao ministar finansija. Ali, nije uloga budžeta da ministri budu zadovoljni, već da obezbedi makroekonomsku stabilnost, kaže u razgovoru za „Politiku” Diana Dragutinović, ministarka finansija. Ubeđena je da ovako skrojena državna kasa to obezbeđuje.

– Postoji šala da u budžetskom procesu ministri ne prave budžete na realnim pretpostavkama jer bi to smanjilo sredstva za njihove programe. Svi su dobili manje i zato niko nije zadovoljan.

U jednom trenutku su ti zahtevi bili toliko nerealni da je Misija MMF-a napustila Beograd nedovršena posla. Jeste li bili zabrinuti zbog toga?

Ne. To nije bilo prvi put da Misija odlazi a da se nismo dogovorili. S MMF-om se na kraju uvek dogovorimo. Samo treba manje ili više vremena. Vlada je bila jedinstvena da se program nastavi, ali ne i oko toga kako doći do cilja. Mislim da je tada bilo 66 milijardi dinara odstupanja od dozvoljenog okvira. Morali smo da se prilagodimo, a za to je trebalo više vremena. To ne može da se obavi tokom boravka misije.

Da li je drame nedostajalo?

Takve dogovore treba držati iza zatvorenih vrata. Voditi bitke na otvorenoj sceni zatrovalo bi koaliciju, uplašilo građane i industriju, smanjilo poverenje investitora. Ne bi bilo dobro ni za koga. Često je i finansijsko tržište nervozno ako postoje signali da dogovori ne idu u željenom smeru. A kad se dogovor postigne, to treba svi da znaju. Ovo mi je sedmi budžet i navikla sam na dramatičnost tog procesa. Čini mi se da je svaki naredni budžet sve teži. Ima dramskih obrta i promena preko noći. Ali, opet, sve se dešava u granicama održivog okvira.

Da li je dramski obrt bila činjenica da su članovi vladajuće koalicije sami sebi podnosili amandmane?

Jeste. Čak i kad znam da se u budžetskom procesu korisnici teško odriču novca. Prilagođavanje je moguće postići na tri načina: smanjenjem rashoda, rastom prihoda ili njihovom kombinacijom. Nije sporno da je najbolje da se smanje rashodi. Takođe, nije sporno ni to da se svi ministri zalažu za prilagođavanje rashodne strane, ali bi svako želeo da se to obavi van njegovog resora. Dakle, dugo se pregovaralo oko budžeta i vlada ga ne bi usvojila da nije postignut politički dogovor. Mogli smo da usvojimo budžet i bez promene stope PDV-a, ali trebalo je smanjiti rashode za oko 1,6 milijardi dinara. Iznenada, pod pritiskom javnosti, ali i industrije, odstupili smo od vlastitog predloga. Ali, dramski obrt se desio i kod poreza na imovinu, iako tu vlada nije odstupila od svog predloga. Poslanici su amandmanima znatno promenili Zakon. Prvi put se dogodilo da se usvojeni zakon toliko mnogo razlikuje od predloga. Iako je sadržaj bio poznat više od godinu dana, usaglašen sa Stalnom konferencijom gradova i opština, izazvao je pravu buru.

Znači, Vi vladin, svoj predlog ne prepoznajete u usvojenom zakonu?

Bolje je reći da se mnogo razlikuju. Poslanici su uradili dve krupne promene. Prvo, ponovo postoji veći broj poreskih stopa, što je suprotno predlogu vlade. Ideja je bila da pojednostavimo poreski sistem, što znači manji broj stopa. I, drugo, znatno su povećani poreski krediti, bez bilo kakve ocene efekata.

Ako je u kreiranju budžeta bilo mnogo natezanja, da li Vam je to signal da će ove godine biti mnogo pritisaka za veću potrošnju?

Uloga ministra finansija je da različite prioritete i interese stavi u održiv makroekonomski okvir, definisan Zakonom o budžetskom sistemu. Sigurna sam da će pritisaka biti, ali budžet mora biti održiv. Kako bilo, minus u kasi mora ostati nepromenjen. Unutar toga, ne isključujem promene.

Plašite li se, kao guverner, da će biti pritisaka za prekrajanje državne kase i da će sredstva namenjena za kapitalne investicije otići u potrošnju?

Uvek postoji takva vrsta opasnosti. Ali, poslednjih godina su kapitalni izdaci veći nego ranije, iako su manji od planiranih. Ipak, za guvernera je najvažnije da zna kakva će fiskalna politika biti, koliki će biti minus u državnoj kasi i kako će se taj minus finansirati. A on to zna, jer sve to piše u Zakonu o budžetu. A ja neću predložiti budžet koji ne poštuje fiskalna pravila.

Dok ste bili viceguvernerka često ste bacali otrovne strele prema Vladi Republike Srbije…

Nisam osoba koja baca otrovne strele, ali tadašnji guverner jeste. To ne radim jer verujem u nezavisnost Narodne banke i sposobnost monetarne politike da može da obuzda inflaciju, nezavisno od fiskalne politike. Naravno, to ne znači da je vođena najbolja kombinacija monetarne i fiskalne politike u periodu pregrejane domaće tražnje.

Citiraću Vas – da li u velikim inflatornim pritiscima fiskalna i monetarna politika moraju biti restriktivni? Da li ste bili saveznik guvernera prilikom jesenjeg rebalansa budžeta?

Upoređujete vreme kad sam bila viceguverner sa sadašnjim, iako se ta dva perioda razlikuju. Do 2008. privredni rast je bio dinamičan, a domaća tražnja izuzetno visoka, o čemu govori i ogromna platno-bilansna neravnoteža. U pregrejanoj privredi kakva je naša, uloga monetarne i fiskalne politike jeste da budu restriktivne, posebno ako ima inflatornih pritisaka. Činjenica je da smo od 2006. do 2008. imali restriktivnu monetarnu i ekspanzivnu fiskalnu politiku. To nije najbolja kombinacija u periodu privredne ekspanzije. U prethodne dve godine imali smo recesiju, pa stagnaciju i usporen rast. Po pravilu, fiskalna politika u periodu recesije treba da bude ekspanzivna. Ipak, priznajem da me je iznenadio rast inflacije u uslovima stagnacije. Ali, ne mislim da je fiskalna politika bila uzrok, posebno ne u periodu recesije, tim pre što je budžetski deficit znatno niži nego u drugim zemljama. Na inflaciju je uticalo pre svega slabljenje dinara i rast cena hrane.

Mislite li da je ranije trebalo povećati referentnu kamatnu stopu?

Sad je lako biti pametan. Trebalo je to onda odlučiti. Generalno, kada procenite da će neki šok imati trajnije dejstvo na inflaciju onda povećavate kamatu.

Ako je guverner Vaš istomišljenik, kada je reč o nastavku aranžmana s MMF-om, da li se na sednicama vlade osećate kao manjina?

Ministar finansija je uvek usamljen u vladi jer on jedini brine o opštim ciljevima. Kako i guvernera i mene najviše brine makroekonomska stabilnost, mi smo prirodni saveznici.

Ne krijete svoju političku slabost. Može li MMF da Vam na neki način „pozajmi” moć da, kako guverner kaže, sprovedete nepopularne, ali ispravne mere?

Najnepopularnije vladine mere bile su zamrzavanje plata i penzija na dve godine, kao i drugih izdataka radnog mesta i smanjenje transfera lokalnim samoupravama. Drugi su smanjivali plate i penzije za 20 do 30 odsto i povećavali poreske stope. MMF je mogao da traži i druge nepopularne mere, ali nije. Tako da sam se ja, u borbi za održivost finansija, osećala usamljeno, uprkos njihovom prisustvu. Međutim, bitna je ocena MMF-a da Srbija vodi održivu fiskalnu politiku. To je dobar signal stranim investitorima, i zato sam za nastavak aranžmana, iako mislim da je propuštena šansa da se u krizi otkloni strukturna neravnoteža u javnim finansijama.

Iako se u javnosti smatra da će onaj ko predlaže nepopularne mere biti kažnjen, Vi ste bili nagrađeni, pa ste proglašeni za ekonomsku ličnost godine. Koliko Vam to laska, kao i da li Vam je krivo što za Vas kažu da sedite na ivici fotelje?

Nemam dugoročne političke ambicije. Ne učestvujem na političkom tržištu. Ne borim se za glasove. Popularnost me ne zanima. Prema državi bih se, da mogu, odnosila kao prema porodici, što znači da svi članovi moraju da poštuju pravila. Postoje razne vrste roditelja. Ima onih koji popuštaju detetu da bi sprečili nevolje i što više to rade, dete je zahtevnije. Rezultat je loš. Isto je i sa državom. Ako gledate na kratak rok, popustićete svima, ali će na kraju ishod biti loš za sve.

A jesu li korisnici budžetskih sredstava u Srbiji razmažena deca?

Izvucite sami  zaključak.

Anica Nikolić

-----------------------------------------------------------

Prekršili smo dogovor

Da li je Vlada „prevarila” MMF kada je reč o penzionom zakonu, jer je sačekala da Bord direktora u Vašingtonu zaključi šestu reviziju, a zatim u Skupštini amandmanima izmeni taj propis?

Nije dobro što se nismo držali dogovora. To utiče na kredibilitet vlade. Oni dolaze u februaru i tada ćemo videti njihovu reakciju. Ali, ako postoji neko opravdanje, te izmene vlada nije predložila. Amandman je podneo jedan poslanik, a većina ga izglasala. Važno je da znamo da su najveće uštede do kojih dolazi penzionim reformama rezultat pravila indeksacija. Dakle, nije reč o propuštenoj šansi da ostvarimo veliku uštedu, posebno ne u kratkom roku. Reč je  o principu i kredibilitetu, a ne o značajnim finansijskim efektima.

-----------------------------------------------------------

Porezi prohujali sa vihorom

Od pompezne najave krajem 2008, po kojoj bi bogati trebalo da ponesu najveći teret krize, Vaš predlog poreske reforme gurnut je pod tepih. Da li Vam je bilo krivo što se, kada se zbog bogataša ta tema ponovo aktuelizovala, od onoliko stranica studije „Pogled unapred”, pričalo samo o detaljima poreske reforme?

Najteži udarac u poreskoj reformi u pitanju, doživela sam u parlamentu. Svi smo za pravičnost, efikasnost i jednostavnost poreskog sistema, ali kada treba preći na dela, mi ne bismo ništa da menjamo. I, kao što je napisala autorka dela „Prohujalo sa vihorom”, nikad nije vreme za poreze, roditeljstvo i smrt. Svesna sam da je poreske reforme teško sprovesti, ali sam u malo šta tako ubeđena kao u dobre efekte te reforme. To bi bilo odlično za našu privredu, imajući u vidu sadašnji trenutak, stratešku prednost da si među prvima sproveo takvu reformu i fundamentalne karakteristike naše privrede: otvorenu, sa velikom spoljnom neravnotežom i rigidnim tržištem radne snage. Zato mi je žao. A kada govorim o oporezivanju, uvek ću insistirati na pravičnosti, koja podrazumeva da oni koji isto zarađuju plaćaju isto; oni koji su bogatiji plaćaju više. Ali, svi moraju plaćati. Plaćanje poreza nije oduzimanje, već građanska obaveza.