Драмски обрти скројили буџет

На овом месту сам научила да, шта год да се уради и колико год да се издвоји из државне касе, никада нико није задовољан. Сви министри су незадовољни буџетом за 2011. Највише ја као министар финансија. Али, није улога буџета да министри буду задовољни, већ да обезбеди макроекономску стабилност, каже у разговору за „Политику” Диана Драгутиновић, министарка финансија. Убеђена је да овако скројена државна каса то обезбеђује.

– Постоји шала да у буџетском процесу министри не праве буџете на реалним претпоставкама јер би то смањило средства за њихове програме. Сви су добили мање и зато нико није задовољан.

У једном тренутку су ти захтеви били толико нереални да је Мисија ММФ-а напустила Београд недовршена посла. Јесте ли били забринути због тога?

Не. То није било први пут да Мисија одлази а да се нисмо договорили. С ММФ-ом се на крају увек договоримо. Само треба мање или више времена. Влада је била јединствена да се програм настави, али не и око тога како доћи до циља. Мислим да је тада било 66 милијарди динара одступања од дозвољеног оквира. Морали смо да се прилагодимо, а за то је требало више времена. То не може да се обави током боравка мисије.

Да ли је драме недостајало?

Такве договоре треба држати иза затворених врата. Водити битке на отвореној сцени затровало би коалицију, уплашило грађане и индустрију, смањило поверење инвеститора. Не би било добро ни за кога. Често је и финансијско тржиште нервозно ако постоје сигнали да договори не иду у жељеном смеру. А кад се договор постигне, то треба сви да знају. Ово ми је седми буџет и навикла сам на драматичност тог процеса. Чини ми се да је сваки наредни буџет све тежи. Има драмских обрта и промена преко ноћи. Али, опет, све се дешава у границама одрживог оквира.

Да ли је драмски обрт била чињеница да су чланови владајуће коалиције сами себи подносили амандмане?

Јесте. Чак и кад знам да се у буџетском процесу корисници тешко одричу новца. Прилагођавање је могуће постићи на три начина: смањењем расхода, растом прихода или њиховом комбинацијом. Није спорно да је најбоље да се смање расходи. Такође, није спорно ни то да се сви министри залажу за прилагођавање расходне стране, али би свако желео да се то обави ван његовог ресора. Дакле, дуго се преговарало око буџета и влада га не би усвојила да није постигнут политички договор. Могли смо да усвојимо буџет и без промене стопе ПДВ-а, али требало је смањити расходе за око 1,6 милијарди динара. Изненада, под притиском јавности, али и индустрије, одступили смо од властитог предлога. Али, драмски обрт се десио и код пореза на имовину, иако ту влада није одступила од свог предлога. Посланици су амандманима знатно променили Закон. Први пут се догодило да се усвојени закон толико много разликује од предлога. Иако је садржај био познат више од годину дана, усаглашен са Сталном конференцијом градова и општина, изазвао је праву буру.

Значи, Ви владин, свој предлог не препознајете у усвојеном закону?

Боље је рећи да се много разликују. Посланици су урадили две крупне промене. Прво, поново постоји већи број пореских стопа, што је супротно предлогу владе. Идеја је била да поједноставимо порески систем, што значи мањи број стопа. И, друго, знатно су повећани порески кредити, без било какве оцене ефеката.

Ако је у креирању буџета било много натезања, да ли Вам је то сигнал да ће ове године бити много притисака за већу потрошњу?

Улога министра финансија је да различите приоритете и интересе стави у одржив макроекономски оквир, дефинисан Законом о буџетском систему. Сигурна сам да ће притисака бити, али буџет мора бити одржив. Како било, минус у каси мора остати непромењен. Унутар тога, не искључујем промене.

Плашите ли се, као гувернер, да ће бити притисака за прекрајање државне касе и да ће средства намењена за капиталне инвестиције отићи у потрошњу?

Увек постоји таква врста опасности. Али, последњих година су капитални издаци већи него раније, иако су мањи од планираних. Ипак, за гувернера је најважније да зна каква ће фискална политика бити, колики ће бити минус у државној каси и како ће се тај минус финансирати. А он то зна, јер све то пише у Закону о буџету. А ја нећу предложити буџет који не поштује фискална правила.

Док сте били вицегувернерка често сте бацали отровне стреле према Влади Републике Србије…

Нисам особа која баца отровне стреле, али тадашњи гувернер јесте. То не радим јер верујем у независност Народне банке и способност монетарне политике да може да обузда инфлацију, независно од фискалне политике. Наравно, то не значи да је вођена најбоља комбинација монетарне и фискалне политике у периоду прегрејане домаће тражње.

Цитираћу Вас – да ли у великим инфлаторним притисцима фискална и монетарна политика морају бити рестриктивни? Да ли сте били савезник гувернера приликом јесењег ребаланса буџета?

Упоређујете време кад сам била вицегувернер са садашњим, иако се та два периода разликују. До 2008. привредни раст је био динамичан, а домаћа тражња изузетно висока, о чему говори и огромна платно-билансна неравнотежа. У прегрејаној привреди каква је наша, улога монетарне и фискалне политике јесте да буду рестриктивне, посебно ако има инфлаторних притисака. Чињеница је да смо од 2006. до 2008. имали рестриктивну монетарну и експанзивну фискалну политику. То није најбоља комбинација у периоду привредне експанзије. У претходне две године имали смо рецесију, па стагнацију и успорен раст. По правилу, фискална политика у периоду рецесије треба да буде експанзивна. Ипак, признајем да ме је изненадио раст инфлације у условима стагнације. Али, не мислим да је фискална политика била узрок, посебно не у периоду рецесије, тим пре што је буџетски дефицит знатно нижи него у другим земљама. На инфлацију је утицало пре свега слабљење динара и раст цена хране.

Мислите ли да је раније требало повећати референтну каматну стопу?

Сад је лако бити паметан. Требало је то онда одлучити. Генерално, када процените да ће неки шок имати трајније дејство на инфлацију онда повећавате камату.

Ако је гувернер Ваш истомишљеник, када је реч о наставку аранжмана с ММФ-ом, да ли се на седницама владе осећате као мањина?

Министар финансија је увек усамљен у влади јер он једини брине о општим циљевима. Како и гувернера и мене највише брине макроекономска стабилност, ми смо природни савезници.

Не кријете своју политичку слабост. Може ли ММФ да Вам на неки начин „позајми” моћ да, како гувернер каже, спроведете непопуларне, али исправне мере?

Најнепопуларније владине мере биле су замрзавање плата и пензија на две године, као и других издатака радног места и смањење трансфера локалним самоуправама. Други су смањивали плате и пензије за 20 до 30 одсто и повећавали пореске стопе. ММФ је могао да тражи и друге непопуларне мере, али није. Тако да сам се ја, у борби за одрживост финансија, осећала усамљено, упркос њиховом присуству. Међутим, битна је оцена ММФ-а да Србија води одрживу фискалну политику. То је добар сигнал страним инвеститорима, и зато сам за наставак аранжмана, иако мислим да је пропуштена шанса да се у кризи отклони структурна неравнотежа у јавним финансијама.

Иако се у јавности сматра да ће онај ко предлаже непопуларне мере бити кажњен, Ви сте били награђени, па сте проглашени за економску личност године. Колико Вам то ласка, као и да ли Вам је криво што за Вас кажу да седите на ивици фотеље?

Немам дугорочне политичке амбиције. Не учествујем на политичком тржишту. Не борим се за гласове. Популарност ме не занима. Према држави бих се, да могу, односила као према породици, што значи да сви чланови морају да поштују правила. Постоје разне врсте родитеља. Има оних који попуштају детету да би спречили невоље и што више то раде, дете је захтевније. Резултат је лош. Исто је и са државом. Ако гледате на кратак рок, попустићете свима, али ће на крају исход бити лош за све.

А јесу ли корисници буџетских средстава у Србији размажена деца?

Извуците сами  закључак.

Аница Николић

-----------------------------------------------------------

Прекршили смо договор

Да ли је Влада „преварила” ММФ када је реч о пензионом закону, јер је сачекала да Борд директора у Вашингтону закључи шесту ревизију, а затим у Скупштини амандманима измени тај пропис?

Није добро што се нисмо држали договора. То утиче на кредибилитет владе. Они долазе у фебруару и тада ћемо видети њихову реакцију. Али, ако постоји неко оправдање, те измене влада није предложила. Амандман је поднео један посланик, а већина га изгласала. Важно је да знамо да су највеће уштеде до којих долази пензионим реформама резултат правила индексација. Дакле, није реч о пропуштеној шанси да остваримо велику уштеду, посебно не у кратком року. Реч је  о принципу и кредибилитету, а не о значајним финансијским ефектима.

-----------------------------------------------------------

Порези прохујали са вихором

Од помпезне најаве крајем 2008, по којој би богати требало да понесу највећи терет кризе, Ваш предлог пореске реформе гурнут је под тепих. Да ли Вам је било криво што се, када се због богаташа та тема поново актуелизовала, од онолико страница студије „Поглед унапред”, причало само о детаљима пореске реформе?

Најтежи ударац у пореској реформи у питању, доживела сам у парламенту. Сви смо за правичност, ефикасност и једноставност пореског система, али када треба прећи на дела, ми не бисмо ништа да мењамо. И, као што је написала ауторка дела „Прохујало са вихором”, никад није време за порезе, родитељство и смрт. Свесна сам да је пореске реформе тешко спровести, али сам у мало шта тако убеђена као у добре ефекте те реформе. То би било одлично за нашу привреду, имајући у виду садашњи тренутак, стратешку предност да си међу првима спровео такву реформу и фундаменталне карактеристике наше привреде: отворену, са великом спољном неравнотежом и ригидним тржиштем радне снаге. Зато ми је жао. А када говорим о опорезивању, увек ћу инсистирати на правичности, која подразумева да они који исто зарађују плаћају исто; они који су богатији плаћају више. Али, сви морају плаћати. Плаћање пореза није одузимање, већ грађанска обавеза.