Čednost samo sa hidžabom

Novi Pazar – Islam zabranjuje tesnu i providnu odeću. Ženama, koje drže do vere, može se videti lice (ne i kosa), šake i noge do članaka. Tako odevene muslimanke sve su brojnije na novopazarskim ulicama. U novu godinu sa tradicionalnom muslimanskom nošnjom, hidžabom, ušlo je i sedam devojaka i jedna žena u Novom Pazaru. One su odluku da se pokriju donele na jednoj tribini uoči Nove godine koju je u sedištu Islamske zajednice u Srbiji organizovao Fakultet za islamske studije. Tribina je bila posvećena upravo islamskom odevanju žene.

Predavanje o hidžabu kao „jedino ispravnoj nošnji za muslimanke“ održala je studentkinja Fakulteta za islamske studije Aida Rašljanin. Ona je na kraju svojim sugrađankama muslimankama uputila i apel: – Probudi se, čedna muslimanko! Zar nije vreme da razmisliš o hidžabu?.

Kroz svojevrstan spot muslimanke su podsećane i upozoravane da je nošenje hidžaba naredio Alah, da ovakvo odevanje ima za cilj da sačuva čednost žene i zaštiti ih, „kako se ne bi Alah rasrdio“. I kada je na kraju večeri Aida upitala: „Da li među našim sestrama koje se još nisu pokrile, postoji neka koja se večeras želi pokriti?“ iz publike je prišlo sedam devojaka i jedna žena. Njihova odluka je propraćena gromoglasnim aplauzom i tekbirima, pozivima na molitvu, jer one su „ prihvatile da i odećom potvrde da su muslimanke“.

Ovaj događaj je zanimljiv jer prvi put mlade muslimanske grupno odlučuju da nose hidžab i to biva medijski „pokriveno“. Snimak tribine i njihove odluke da i (o)delom pokažu da su muslimanske prikazan je na lokalnim televizijama.

Na novopazarskim ulicama počev od devedesetih godina prošlog veka sve je više žena obučenih po šerijatu, pod hidžabom, i maramom koja otkriva samo lice. Ranije su samo starije muslimanske nosile široke marame i neke od njih se sećale posleratne akcije komunističkih vlasti i AFŽ-a na skidanju zara i feredže. To da se njihove kćeri i unuke oblače moderno, bez verskih obeležja, smatrale su normalnim. Sada se hidžabu vraća nova generacija uglavnom mladih žena.

Zajedno sa odevanjem, islam ženama nameće i neka druga pravila. Ona koja se pokrije ima obavezu da klanja svih pet dnevnih namaza (molitvi). Pokrivenoj ženi muškarac ne pruža ruku, jer ona se ne rukuje. Njoj nije mesto u objektima gde se toči alkohol. Bez hidžaba ne izlazi nikud, a i u kući je nepokrivenu mogu videti samo muž i najbliži muški srodnici. Od pokrivene muslimanske se ne očekuje da ogovara niti da ispoljava druge „ženske pakosti“.

Ima i zluradih tumača ženskih odluka da se pokriju, onih koji smatraju da se da se neke devojke pokrivaju kako bi odagnale u zaborav svoju ne baš smernu prošlost i bolje se udale. A ima i majki koje teška srca prihvataju odluku kćeri da se pokriju. Službenica Emina pokušava da objasni svojoj kćerki, studentkinji da će hidžab u životu da je mnogo sputava i ograničava. Mlada je, pred njom su izazovi, putovanja... Uzalud, jer, u islamu je zabranjeno ženi nametati nošenje hidžaba, kao što je greh i braniti joj, ako ona to želi.

Ženska islamska nošnja šije se od najfinijih materijala skladnih boja. U Novom Pazaru ima desetak butika namenjenih pokrivenim ženama. Rasprodaja u njima skoro da nema, a modeli su namenjeni onima sa dubljim džepom. I modne revije sa modelima namenjenim samo muslimankama koje drže do vere, sve su češći.

 Slavka Bakračević