Ove godine rangiranje fakulteta

Iako je tačno da plate nisu povećavane i da bih voleo da su one veće, činjenica je i da dve i po godine plata nije kasnila bukvalno ni za jedan dan i da smo uspeli da sačuvamo obrazovni sistem od mnogih restriktivnih mera koje su najavljivali MMF i Svetska banka. Sistem obrazovanja smo učinili efikasnijim bez velikih potresa, smanjen je broj odeljenja u Srbiji za oko 900, a da se nije pojavio veliki tehnološki višak. Zato ćemo nastaviti pregovore sa sindikatima, objasniti im da obrazovanje deli sudbinu opšte ekonomske situacije u Srbiji i informisati ih kad i u kojim uslovima može doći do povećanja plate. U razgovorima učestvuju i kolege iz Ministarstva finansija, jer ovo pitanje je deo politike cele vlade, to nije stav jednog ili drugog ministra.

Ovako, u razgovoru za „Politiku” ministar prosvete dr Žarko Obradović odgovara na pitanje da li će drugo polugodište početi obustavom rada, kako su pre praznika najavili predstavnici sindikata.

Sumirajući prethodnu godinu, Obradović kaže da je zadovoljan jer je pokazano da se i bez mnogo sredstava neke stvari mogu pokrenuti nabolje: doneta su dva nova zakona – o studentskom standardu (prethodni je bio donet pre 18 godina) i predškolskom obrazovanju (koji nije postojao kao takav),  izmenjen je Zakon o visokom obrazovanju, drugu godinu zaredom je sproveden projekat besplatnih udžbenika, posle dugo vremena su najbolji đaci nagrađeni posebnim nagradama uz pomoć i „Politike”, doneti su standardi kvaliteta obrazovnih institucija na osnovu sistema koji postoji u EU, što će omogućiti da se obavi i rangiranje naših škola, startovala je inkluzija...

Bilo je dosta negativnih komentara tog pitanja, nastavnici su rekli da nisu spremni za inkluziju.

– Mi smo na vreme uradili pripremu, odštampali pravilnik, edukovali instruktore... Ne sporim da nije bilo pojedinačnih problema. Vi možete da kažete da inkluzija nije uspela zato što je to rekao nastavnik u toj i toj školi, a ja ću da vam navedem veliki broj drugih škola koje imaju veoma pozitivna iskustva, da ne govorim o školama koje su inkluziju primenjivale dugo godina pre nego što je zakon donet. U februaru ćemo organizovati konferenciju na kojoj ćemo uraditi ukupnu analizu dosadašnje primene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, uključujući i primenu inkluzije i sve ono u čemu se struka složi da treba menjati – mi ćemo promeniti.

Koje novine mogu da se očekuju u ovoj godini?

– Biće doneta strategija obrazovanja Republike Srbije, zakon o obrazovanju odraslih, zakon o osnovnoj i srednjoj školi, ako bude bilo potrebe izmenićemo Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, gradićemo nove škole kako bi se ukinula treća smena koja sada postoji u nekim sredinama, proširićemo projekat besplatnih udžbenika i za treći razred, imaćemo prvi put malu maturu... Ima dosta posla i u visokom obrazovanju – moramo da pripremimo izveštaj za narednu ministarsku konferenciju 2012. godine. Krajem marta bićemo domaćini ministrima iz cele Evrope na skupu na kojem će se sumirati rezultati dvadesetogodišnje primene TEMPUS programa.

Kakvu ocenu očekujete, s obzirom na to da je loša prolaznost na fakultetima, imali smo proteste studenata i dalje je dosta povika protiv Bolonje?

– Bolonja je bila startna osnova pre 10 godina. Sada se govori o evropskom prostoru visokog obrazovanja kao rezultatu primene Bolonjskog procesa.

Ali imate proteste studenata širom Evrope.

– Protesta ima, ali su povodi veoma različiti. Prošle godine bio sam u Beču kada su studenti demonstrirali i svojim očima sam video da je tu bilo i mnogo stvari koje nemaju veze sa obrazovanjem, poput parola „Slobodne granice”, pesama sa političkim konotacijama i slično. U Londonu studenti su demonstrirali protiv trostrukog povećanja cena školarina. U Italiji protestuju jer je država smanjila izdvajanja za obrazovanje.

Da, ali se i u Srbiji može čuti, čak i iz usta samih studenata, da podmlaci političkih partija dominiraju studentskim parlamentom i da nisu zadovoljni svojim predstavnicima?

– Ja nisam neko ko ne razgovara sa studentima i sami su mi upravo to rekli, a moj je odgovor uvek: ako niste zadovoljni svojim predstavnicima – promenite ih. Ako niste zadovoljni nekim rešenjima – promenite ih. Ali kada se donesu određena pravila i zakoni, oni se moraju poštovati, sve ostalo je anarhija. Dešavalo nam se da dođu studentski predstavnici i traže da se izmeni zakon, a onda kada mi to i uradimo, onda bude protesta drugih studenta sa objašnjenjem da oni nisu to tražili, odnosno da oni te studentske predstavnike ne priznaju i tako u krug.

Mislite na rangiranje koje je bilo povod i za štrajk glađu ispred vlade?

– Da. Mi smo u radnoj grupi za izmenu zakona prihvatili šest od osam studentskih zahteva, uključujući i rangiranje. Fakultetima je ostavljeno da sami utvrde kriterijume za rangiranje, jer se oni razlikuju i tu je došlo do problema. A za to nije krivo ministarstvo. Pri tome, stalno se zaboravlja da smo povećanjem broja rokova i smanjenjem broja bodova, omogućili da veći broj studenata upiše narednu godinu. U ovoj godini ću promovisati ideju da se izvrši rangiranje univerziteta i fakulteta u Srbiji na osnovu kriterijuma koji važe u zemljama koje dele evropski sistem obrazovanja.

Nastavnici su zatražili zaštitu svoje profesije pošto je pretučena profesorka Dvanaeste beogradske gimnazije. Šta ćete učiniti da se smanji nasilje u školama?

– Napad na profesorku Grebenarević je za svaku osudu. Ja sam iste večeri kontaktirao Urgentni centar interesujući se za stanje povređene profesorke, kao i MUP. Istraga je još u toku i siguran sam da će počinioci biti otkriveni i sankcionisani. Inače, statistika pokazuje da je u Srbiji smanjeno nasilje u školama, pre svega zahvaljujući programu sa Unicefom, ali i promovisanju razgovora kao načinu rešavanja problema, školskim policajcima, sigurnosnim kamerama... Međutim i dalje ima velikih urbanih sredina poput Beograda i Novog Sada, gde su različiti oblici nasilja i dalje u visokom procentu i to u starijim razredima, što nam govori da za te sredine treba tražiti druga rešenja, zajedno sa lokalnom samoupravom. Razgovaraćemo i o promeni zakonskih rešenja koja se odnose na odgovornost učenika i njihovo neprimereno ponašanje. Na tu temu smo ranije razgovarali i sa sindikatima. Svaka mera koja se donosi mora biti utemeljena na struci jer u Srbiji ima 103.000 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama, a obrazovni sistem obuhvata 905.000 učenika koji pohađaju 1.800 osnovnih i srednjih škola.

Sandra Gucijan