Nerealno je pitanje Kosovo ili EU

Rezultati istraživanja javnog mnjenja, koje je pokazalo da bi, kada bi bili suočeni sa izborom Kosovo ili EU, 47 odsto ispitanika izabralo Kosovo, 24 odsto EU, a 29 odsto ne bi znalo šta da izabere, za Srećka Mihajlovića, iz Instituta društvenih nauka, ne predstavljaju iznenađenje. „I u nekim ranijim istraživanjima dobijao se isti ili sličan rezultat”, kaže Mihajlović, rukovodilac višečlanim istraživačkim timom koji je uradio istraživanje pod nazivom „Kako građani Srbije vide tranziciju”.

Naš sagovornik nije, međutim, imao praktičnog udela u delu ispitivanja (predstavljeno na sajtu Fondacije Fridrih Ebert), u vezi sa Kosovom i Evropom. On smatra da se u pitanju „ili… ili” nalazi „jedna mala prevara” ispitanika. „Pitanje je stavljeno u jednu virtuelnu, nerealnu situaciju. Niko nikada nije i izgleda da neće ni ponuditi takvu alternativu – ili jedno ili drugo. Niko nama nikada nije nudio Kosovo. Kosovo se ili osvajalo ili se gubilo, ali je činjenica da ga Srbija nikada nije dobila niti je neko ponudio takvu vrstu dobitka. Dakle, ni ovoga puta se ne može govoriti o realnosti takve dileme”, objašnjava on. Navodeći da je činjenica da je i dalje većina građana Srbije vezana za Kosovo i da bi želela da Kosovo ostane u sastavu Srbije, ovaj sociolog ističe i da je većina građana realna. Pozivajući se na tekst Miloša Mojsilovića, iz zbornika radova objavljenog na osnovu ovog istraživanja, Mihajlović naglašava da je odnos prema Kosovu zapravo problematizovan u dve ravni – na vrednosnoj, na kojoj ispoljavamo naše želje, i na ravni stvarnosti, „na kojoj se pokazuje da građani shvataju da je Kosovo samostalna država, a to što oni ne prihvataju i ne bi želeli da tako bude, to je druga stvar”.

Istraživanje rađeno na uzorku od 1.813 ispitanika pokazalo je i da 62 odsto građana odobrava ideju da se Srbija pridruži EU. Tim povodom Mihajlović kaže da moramo da budemo svesni različitih dimenzija odnosa prema EU. Jedan je referendumski, kada su ljudi dovedeni u situaciju da moraju da se izjasne sa da ili ne i „tu onda imamo jasnu natpolovičnu većinu onih koji su „za” EU. „To se uvek u poslednje dve decenije kreće oko dve trećine građana, plus minus”, naglašava on. Ali, kada se ispituje vrednosni odnos prema EU, onda je postotak građana koji su proevropski orijentisani ispod jedne polovine.

„Najveći procenat onih koji su za EU bio je 74 odsto”, kaže nam Tanja Miščević, profesorka Fakulteta političkih nauka, takođe jedan od autora zbornika.

Naglašavajući da sva istraživanja pokazuju da je danas oko 62 odsto onih koji su za EU, Miščevićeva, koja je ranije bila na čelu Kancelarije za evropske integracije, ocenjuje da je procenat onih za EU u padu. „To nije ništa neuobičajeno: kako se zemlja približava EU, uvek je primetan pad te EU euforije. To je rezultat i dugotrajnosti procesa i upoznavanja sa svim zahtevima i činjenice da građani u tom procesu imaju i negativnih efekata, recimo restrukturisanje preduzeća i gubitak radnih mesta”, navodi ona i dodaje da je najvažnije, s obzirom na to da će za EU biti potreban referendum, da se taj procenat održava, „što se može učiniti transparentnošću i objašnjavanjem procesa integracije”.

Na naše pitanje koji je to procenat koji treba da zabrine, odgovara da je to ispod 50 odsto građana opredeljenih za Evropu, jer tada postoji bojazan da se građani na referendumu neće izjasniti za ulazak države u EU.

B. Čpajak