Нереално је питање Косово или ЕУ

Резултати истраживања јавног мњења, које је показало да би, када би били суочени са избором Косово или ЕУ, 47 одсто испитаника изабрало Косово, 24 одсто ЕУ, а 29 одсто не би знало шта да изабере, за Срећка Михајловића, из Института друштвених наука, не представљају изненађење. „И у неким ранијим истраживањима добијао се исти или сличан резултат”, каже Михајловић, руководилац вишечланим истраживачким тимом који је урадио истраживање под називом „Како грађани Србије виде транзицију”.

Наш саговорник није, међутим, имао практичног удела у делу испитивања (представљено на сајту Фондације Фридрих Еберт), у вези са Косовом и Европом. Он сматра да се у питању „или… или” налази „једна мала превара” испитаника. „Питање је стављено у једну виртуелну, нереалну ситуацију. Нико никада није и изгледа да неће ни понудити такву алтернативу – или једно или друго. Нико нама никада није нудио Косово. Косово се или освајало или се губило, али је чињеница да га Србија никада није добила нити је неко понудио такву врсту добитка. Дакле, ни овога пута се не може говорити о реалности такве дилеме”, објашњава он. Наводећи да је чињеница да је и даље већина грађана Србије везана за Косово и да би желела да Косово остане у саставу Србије, овај социолог истиче и да је већина грађана реална. Позивајући се на текст Милоша Мојсиловића, из зборника радова објављеног на основу овог истраживања, Михајловић наглашава да је однос према Косову заправо проблематизован у две равни – на вредносној, на којој испољавамо наше жеље, и на равни стварности, „на којој се показује да грађани схватају да је Косово самостална држава, а то што они не прихватају и не би желели да тако буде, то је друга ствар”.

Истраживање рађено на узорку од 1.813 испитаника показало је и да 62 одсто грађана одобрава идеју да се Србија придружи ЕУ. Тим поводом Михајловић каже да морамо да будемо свесни различитих димензија односа према ЕУ. Један је референдумски, када су људи доведени у ситуацију да морају да се изјасне са да или не и „ту онда имамо јасну натполовичну већину оних који су „за” ЕУ. „То се увек у последње две деценије креће око две трећине грађана, плус минус”, наглашава он. Али, када се испитује вредносни однос према ЕУ, онда је постотак грађана који су проевропски оријентисани испод једне половине.

„Највећи проценат оних који су за ЕУ био је 74 одсто”, каже нам Тања Мишчевић, професорка Факултета политичких наука, такође један од аутора зборника.

Наглашавајући да сва истраживања показују да је данас око 62 одсто оних који су за ЕУ, Мишчевићева, која је раније била на челу Канцеларије за европске интеграције, оцењује да је проценат оних за ЕУ у паду. „То није ништа неуобичајено: како се земља приближава ЕУ, увек је приметан пад те ЕУ еуфорије. То је резултат и дуготрајности процеса и упознавања са свим захтевима и чињенице да грађани у том процесу имају и негативних ефеката, рецимо реструктурисање предузећа и губитак радних места”, наводи она и додаје да је најважније, с обзиром на то да ће за ЕУ бити потребан референдум, да се тај проценат одржава, „што се може учинити транспарентношћу и објашњавањем процеса интеграције”.

На наше питање који је то проценат који треба да забрине, одговара да је то испод 50 одсто грађана опредељених за Европу, јер тада постоји бојазан да се грађани на референдуму неће изјаснити за улазак државе у ЕУ.

Б. Чпајак