Basketaši pomirili Bujanovac

Bujanovac – U normalnoj zemlji, ovo bi bila obična sportska priča. O malom provincijskom košarkaškom klubu BSK junior koji se bori za ulazak u Prvu srpsku ligu. Ali kada u tom timu godinama zajedno igraju Albanci i Srbi i kada ih strane diplomate uzimaju za pelcer, kako bi ga negovali i stvorili formulu za međuetničku stabilnost na jugu Srbije, onda je to dokaz da je bujanovački basket postao mnogo više od igre.

– Jednom me ministar Milan Marković pitao: „Postoji li ovde nešto što funkcioniše zajednički”. Ja kažem: „Ima”. To je košarka. Do pre šest, sedam godina bilo je nezamislivo da Srbi i Albanci igraju u istom timu, ali se dogodilo. Albanci imaju svoj tim Elita. Ipak, mnoga albanska deca dolaze kod nas da nauče da igraju dobru košarku, a ne da bi se pravila nekakva patetika o zajedništvu – kaže dvadesetosmogodišnji plejmejker i koordinator BSK juniora Nenad Stajić, kapiten prvog tima. On sve što se kasnije dešavalo naziva „blesavim za jednog sportistu”.

– Kada smo sa Elitom potpisivali sporazum o saradnji, na svečanost su došli britanski ambasador u Srbiji Vordsvort, ambasador OEBS-a, predstavnik ambasade SAD, ministar Marković. Nemačka ambasada je poslala sportsku opremu za 36 mališana. Tako je ispalo da je košarkaška koalicija bila predigra za političku saradnju albanskih i srpskih partija u opštinskoj vlasti – priča plejmejker Nenad, dok dosta stariji predsednik kluba Miroslav Ristić iskusno poentira:

– To nije ništa neobično. Posle Titove smrti, niste imali klub u mešovitoj srpsko-albanskoj sredini u kojem su igrali i jedni i drugi.

Fama o bujanovačkom čudu nervira dvadesetdvogodišnjeg beka šutera Almira Selimija. U ekipu je došao kao dečak i tu naučio prve dvokorake.

– Ja sam u BSK junior došao jer sam znao da ću bolje igrati. Da smo imali mozga pre pet godina i da su se BSK junior i Elita ujedinili, mogli smo da osvojimo prvenstvo Srbije u košarci. Imali smo tri jednako jake petorke i finale plej-ofa s Partizanom bio bi najveći događaj u istoriji ovog regiona. Ako mlađi budu pametniji, možda će se to finale ipak igrati!

Sada Almir živi u Albaniji, gde igra basket i prevodilac je na jednom radiju za srpski jezik. Za novogodišnje praznike je došao u Bujanovac. Možda se zauvek vrati jer je njegov tim na pragu ulaska u Prvu srpsku ligu.

Visok 205 centimetara, Sabedin Ebibi, poznatiji kao Bibi, iz sela Veliki Trnovac kod Bujanovca, može da igra na pozicijama plejmejkera, beka šutera, ali i na mestu krilnog centra. Po univerzalnosti i stilu igre sličan je Dejanu Bodirogi. Imao je 14 godina kada je stigao u klub. Nenad Stajić seća se Bibija na prvom treningu.

– Nije znao ni reč srpski. Prevodio mu je Almir – kaže Nenad.

Bibi je posle petogodišnjeg igranja u kosovskoj košarkaškoj ligi ponovo u prvoj petorci matičnog kluba.

– Igrao sam za pare četiri godine u timu Madeted Bedžeta Pacolija, a zatim godinu dana u Peći. Ipak sam se vratio. Videćete, srpska košarka će tek da čuje za nas – proriče talentovani univerzalac.

Po povratku s Kosova u Bujanovac, Bibi je pozvao Nenada i saigrače u porodičnu kuću u Velikom Trnovcu. Želeo je da ih upozna s verenicom koju je doveo iz Peći.

– To su predrasude o kojima govorim. Vi ćete slušati da Srbi ne smeju da kroče u Veliki Trnovac, a tamo je na veridbu otišao ceo tim – ne krije Nenad svoje ponos zbog statusa koji je imao kao specijalni gost. Nekoliko dana posle Bibijeve veridbe, BSK junior je igrao važnu utakmicu u Leskovcu.

– Vidim da se igrači u autobusu meškolje, pevaju, viču, a onda iznenada ućute ili se smeju. Bio sam iznerviran, jer se blesave pred derbi. Kad, imam šta da vidim. Kad su počeli da izlaze iz autobusa, s Bibijem je bila njegova verenica koju je poveo da ga gleda. On mi samo namigne: „Kouč, ne sekiraj se”.

Kapitenu i saigraču Nenadu, s kojim je Bibi nerazdvojan, krivo je što su napetosti u Bujanovcu uslovile da Bibi ne dosegne do vrhova našeg basketa.

– U košarkaškom kampu u Soko Banji skauti su snimili Bibija i razmišljalo se o tome da ode u Borac iz Čačka. Ali zbog predrasuda to se nije ostvarilo – seća se Nenad. A od Borca do Duleta Vujoševića nije bio tako dalek put.

Nenad smatra da se prelomni trenutak za bujanovački basket dogodio pre oko četiri i po godine, kada su BSK i Elita igrali međusobni derbi. Iznenada su počeli pritisci na Almira da ne igra protiv svojih.

– Prvo sam poludeo. Ali bili smo klinci i ništa nismo shvatali – seća se Nenad.

– Kakve veze ima što će Albanac igrati protiv Elite? Ali video sam da je vrag odneo šalu kada je došao Almirov deda noć pred utakmicu i zamolio me kao čoveka da njegov unuk ne igra. Kada sam to rekao Almiru u svlačionici, on je počeo da plače. Želeo je da ga stavim u prvu petorku. Tada sam rešio. Skinuće se, ali će sedeti na klupi. Do pet minuta pred kraj utakmice, Almir nije ulazio. Sedeo je na klupi i plakao. Kada smo poveli sa 20 koševa razlike, najavio sam izmenu. Uveo sam Almira u igru. Albanci u publici su počeli da aplaudiraju.

Tada je Nenadu bilo jasno da će se košarka u Bujanovcu igrati slobodno i da više neće biti našeg i njihovog tima.

Aleksandar Apostolovski

----------------------------------------------

Trener seniora izbeglica iz Prištine

– Košarkaški klub BSK junior postoji od 1996. godine i sada ima 120 igrača svih uzrasta. Osmogodišnji Rom Bernard Morina jedan je od najperspektivnijih klinaca u Srbiji. Petnaestogodišnji Daniel Idić, visok dva metra, najbolji je strelac kadetske lige u regionu. Trener seniorskog tima je Siniša Stošić, rodom iz Prištine, trenutno živi u Leskovcu. Pomoćni trener je Ivan Arsić iz Raniluga, sela iz Kosovskog Pomoravlja. On tamo živi i s decom iz enklava dolazi na treninge u Bujanovac. Naš tim ima samo jedini cilj. Da pobeđuje. A da bi pobeđivao nije uopšte bitno kako se igrači zovu i prezivaju – napominje predsednik kluba Miroslav Ristić.