Cenzura Marka Tvena

Najzad se i to dogodilo: musavi Haklberi Fin, najpoznatiji američki literarni lik, ispran je i upristojen, a njegov tvorac cenzurisan. Ali pitanje je ko će ga takvog izmenjenog uopšte čitati, jer kako ističu književni kritičari Hak više nije ni nalik sebi. U februaru iz štampe izlazi nova verzija klasika američke književnosti bez uvredljive reči „niger” (crnja ili crnčuga) koju je Mark Tven u originalnoj verziji upotrebio 219 puta. Alan Griben, profesor engleskog jezika na Univerzitetu Oburn, zamenio je „crnju” rečju „rob” („slave” na engleskom) a izdavačka kuća iz Alabame „Njusaut buks” pristala je na prekrajanje, kako bi remek-delo Marka Tvena bilo uvršćeno u obaveznu školsku lektiru.

Mnogim profesorima u srednjim školama je neprijatno da ovu politički nekorektnu reč izgovore pred razredom, pogotovo ako rade sa afroameričkom decom. Za razliku od njih, crni američki reperi u svojim numerama izvikuju je u refrenima bez ikakvog zazora. Za takozvanu „reč N” vladaju u Americi stroga pravila političke korektnosti. To može delovati nelogično, ali Amerikancima evropskog porekla nije dozvoljeno da od „crnje” izgovore ili napišu više od početnog slova, dok ga afroamerička populacija koristi u svakodnevnom govoru. Smatra se da je to pogrdan izraz koji je u upotrebu ušao u vreme ropstva i da sa sobom nosi rasistički naboj.

Zbog cenzure Marka Tvena podigla se velika polemika. Pobornici ističu da će sada u svakoj školi „prvi pravi američki pisac”, kako Tvena zovu kritičari, moći da se čita bez protesta roditelja. Uzbudili su se, međutim, protivnici prekrajanja književnosti. Knjige treba da čitaju pismeni ljudi, a ako su nepismeni ne vredi da se iz njih bilo šta izbacuje ili u njih ubacuje, piše jedna književnica u „Njujork tajmsu”.

Na adresu izdavača u Alabami stiglo je na hiljade ljutih komentara. Suočeni sa osudama, autor i izdavač pokušavaju da nađu „dobru stranu u ovom nesvakidašnjem poduhvatu”.

Ako ovaj naš novi Fin podstakne pravi razgovor o cenzuri i slobodnom obrazovanju, onda smo uradili pravu stvar, kaže predstavnica izdavača. Sam autor vadi se da nije izvršio „dezinfekciju” Marka Tvena.

„I pored izmena ostala je oštra društvena kritika, humor je netaknut. Samo sam hteo da prestane opsesija tom jednom rečju, i da svi na miru možemo da čitamo ovu veliku knjigu”, kaže profesor Griben.

Prvih 7500 primeraka cenzurisanog „Haklberi Fina” prodavaće se u knjižarama od februara, ali se u digitalnoj verziji može  kupiti već od sledeće nedelje. Halabuka koja se digla nije uticala na prodaju, pa je „korektni Hak” tek na pedesethiljaditom mestu po broju zainteresovanih kupaca.

Z. Š.