Riznica novog znanja

U svojim veoma plodnim zrelim godinama Institut "Mihajlo Pupin" oličava bogatu riznicu novog znanja.

Obeležavajući šest decenija postojanja, sadašnji i bivši zaposleni danas bez imalo slavljeničkog preterivanja smeju da kažu da su ugradili ciglicu u najugledniju naučnoistraživačku ustanovu informaciono-komunikacionih tehnologija u jugoistočnoj Evropi.

"S ponosom gledamo na put koji smo prešli, ali s velikim uzbuđenjem krećemo napred – u budućnost. Na zvezdarskom brdu polako, ali sigurno, stvaramo jedan od evropskih tehnolopisa", poručuje generalni direktor dr Vladan Batanović.

Nekoliko stranica "Politike" ispunili bismo nabrajajući uspehe i podvige "pupinovaca" još od prvih dana. Kao početna godina uzima se 1946. kada je SAN (Srpska akademija nauka) osnovala dva instituta: za telekomunikacije i elektroniku. Docnijim odlukama državnih vlasti pridodavane su istraživačke družine, a konačno ustrojstvo uspostavljeno je 1961. priključenjem dveju "Vinčinih" laboratorija – za automatiku i digitalnu tehniku – iako je dve godine ranije prvi put pomenut pod imenom proslavljenog srpskog naučnika Mihajla Idvorskog Pupina.

Niska uspeha

Iako nije ostao izvan domašaja društveno-političkih promena i preoblikovanja, IMP je neizostavno pratio najnovija svetska tehnološka usmerenja, pokatkad se i sam uzvinuvši u same planetarne vrhove u telekomunikacijama, računarstvu, robotici, merno-nadzornoj tehnici i upravljačkim tehnologijama. Iz burnih i poletnih vremena ostao je upamćen kao kolevka domaćeg računarstva i robotike.

Niska naučnih i tehnoloških ostvarenja podseća na bisernu ogrlicu u kojoj je svako biserno zrno jedan istraživačko-inženjerski podvig. Izdvojićemo ih tek nekoliko, kojima bi se podičilo svako bratstvo naučnika i stručnjaka širom planete, uz iskušenje da ćemo mnogo toga u ovoj prilici propustiti.

Možda je u nabrajanju najpouzdaniji vremenski redosled: 1958. uređaj za ispitivanje jonosfere, 1960. prvi digitalni računar sa elektronskim cevima (CER-10), 1967. tranzistorski računar (CER-22), 1968. uređaj za istovremeni prenos govora i podataka (TGT), 1971. spoljašnji skelet (aktivni egzoskelet) za paraplegičare i hibridni računar (HRS-100), 1978. antropomorfni industrijski robot (UMS-1), 1980. simulator za obuku pilota i veštačka šaka za obolele od distrofije, 1981. daljinski nadzor i upravljanje u hidroelektrani "Bajina Bašta", 1982. mikroprocesorski kontroler liftova i aktivna ortoza ruke za distrofičare, 1985. etalonski vatmetar s greškom manjom od 0,005 odsto, 1989. program "zebra" za upravljanje saobraćajem, 1990. hidrometeorološki informacioni sistem sliva Drine, 1992. softverski alat za ugradnju ekspertnih sistema u računar za upravljanje industrijskim procesima (ATLAS-MAX), 1994. aktivna proteza kod natkolenih amputacija, 1995. programski paket "skada" na "linuksu" (VIEW6000), 1998. automatsko lociranje vozila, 2001. digitalna kripto zaštita u telefoniji i informacioni sistem vodoprivrede Srbije, 2004. sistem za nadzor i upravljanje termoelektranom (POWER VIEW6000) i 2005. digitalna naplata putarine, procesni računar "atlas" na "linuksu" (ATLAS RTL) i integrisani telefon s kripto zaštitom.

Brže u Evropu

Iako je iz "Mihajla Pupina" početkom devedesetih otišlo više do 300 istraživača, ubrzano zapošljavanje i usavršavanje mladih jedan je od najdelotvornijih lekova protiv "odliva mozgova". Samo prošle godine je odbranjeno devet magistarskih i tri doktorske teze, petoro saradnika se stručno usavršavalo u inostranstvu, a primljeno je 20 mladih s visokim prosekom.

Drugi veliki lek koji najbrže i najkraće uvodi u Evropu jeste učestvovanje u istraživačkim programima i saradnja s vodećim svetskim kompanijama. U informaciono-komunikacionim tehnologijama IMP nema premca u nas i zemljama bivše Jugoslavije. Najnoviji prodor jeste uspostavljanje centra izvrsnosti za napredne veb tehnologije na predlog Evropske komisije. Očekuje se da se svi istraživači, u većoj ili manjoj meri, uključe u tzv. Sedmi okvirni program Evropske unije.

I treći je ustanovljenje naučno-tehnološkog parka "Zvezdara" i poslovnog inkubatora. U prvom je već 12, a u drugom su četiri preduzeća. Uskoro se očekuje zvanično otvaranje pod krilaticom "Sa Zvezdare sa vidi dalje".