Ризница новог знања

У својим веома плодним зрелим годинама Институт "Михајло Пупин" оличава богату ризницу новог знања.

Обележавајући шест деценија постојања, садашњи и бивши запослени данас без имало слављеничког претеривања смеју да кажу да су уградили циглицу у најугледнију научноистраживачку установу информационо-комуникационих технологија у југоисточној Европи.

"С поносом гледамо на пут који смо прешли, али с великим узбуђењем крећемо напред – у будућност. На звездарском брду полако, али сигурно, стварамо један од европских технолописа", поручује генерални директор др Владан Батановић.

Неколико страница "Политике" испунили бисмо набрајајући успехе и подвиге "пупиноваца" још од првих дана. Као почетна година узима се 1946. када је САН (Српска академија наука) основала два института: за телекомуникације и електронику. Доцнијим одлукама државних власти придодаване су истраживачке дружине, а коначно устројство успостављено је 1961. прикључењем двеју "Винчиних" лабораторија – за аутоматику и дигиталну технику – иако је две године раније први пут поменут под именом прослављеног српског научника Михајла Идворског Пупина.

Ниска успеха

Иако није остао изван домашаја друштвено-политичких промена и преобликовања, ИМП је неизоставно пратио најновија светска технолошка усмерења, покаткад се и сам узвинувши у саме планетарне врхове у телекомуникацијама, рачунарству, роботици, мерно-надзорној техници и управљачким технологијама. Из бурних и полетних времена остао је упамћен као колевка домаћег рачунарства и роботике.

Ниска научних и технолошких остварења подсећа на бисерну огрлицу у којој је свако бисерно зрно један истраживачко-инжењерски подвиг. Издвојићемо их тек неколико, којима би се подичило свако братство научника и стручњака широм планете, уз искушење да ћемо много тога у овој прилици пропустити.

Можда је у набрајању најпоузданији временски редослед: 1958. уређај за испитивање јоносфере, 1960. први дигитални рачунар са електронским цевима (CER-10), 1967. транзисторски рачунар (CER-22), 1968. уређај за истовремени пренос говора и података (TGT), 1971. спољашњи скелет (активни егзоскелет) за параплегичаре и хибридни рачунар (HRS-100), 1978. антропоморфни индустријски робот (UMS-1), 1980. симулатор за обуку пилота и вештачка шака за оболеле од дистрофије, 1981. даљински надзор и управљање у хидроелектрани "Бајина Башта", 1982. микропроцесорски контролер лифтова и активна ортоза руке за дистрофичаре, 1985. еталонски ватметар с грешком мањом од 0,005 одсто, 1989. програм "зебра" за управљање саобраћајем, 1990. хидрометеоролошки информациони систем слива Дрине, 1992. софтверски алат за уградњу експертних система у рачунар за управљање индустријским процесима (ATLAS-MAX), 1994. активна протеза код натколених ампутација, 1995. програмски пакет "скада" на "линуксу" (VIEW6000), 1998. аутоматско лоцирање возила, 2001. дигитална крипто заштита у телефонији и информациони систем водопривреде Србије, 2004. систем за надзор и управљање термоелектраном (POWЕR VIEW6000) и 2005. дигитална наплата путарине, процесни рачунар "атлас" на "линуксу" (ATLAS RTL) и интегрисани телефон с крипто заштитом.

Брже у Европу

Иако је из "Михајла Пупина" почетком деведесетих отишло више до 300 истраживача, убрзано запошљавање и усавршавање младих један је од најделотворнијих лекова против "одлива мозгова". Само прошле године је одбрањено девет магистарских и три докторске тезе, петоро сарадника се стручно усавршавало у иностранству, а примљено је 20 младих с високим просеком.

Други велики лек који најбрже и најкраће уводи у Европу јесте учествовање у истраживачким програмима и сарадња с водећим светским компанијама. У информационо-комуникационим технологијама ИМП нема премца у нас и земљама бивше Југославије. Најновији продор јесте успостављање центра изврсности за напредне веб технологије на предлог Европске комисије. Очекује се да се сви истраживачи, у већој или мањој мери, укључе у тзв. Седми оквирни програм Европске уније.

И трећи је установљење научно-технолошког парка "Звездара" и пословног инкубатора. У првом је већ 12, а у другом су четири предузећа. Ускоро се очекује званично отварање под крилатицом "Са Звездаре са види даље".