Kako je nastao češalj

Plastični ili metalni, najrazličitijih veličina, oblika, za sve vrste i tipove kose, češljevi se danas koriste u svim krajevima naše planete. Oni su nezaobilazan detalj ženske tašne, ali i muške torbe, a u svakom domaćinstvu ima ih bar nekoliko. U moderno doba prave se od raznih vrsta materijala, ali su najčešći plastični, sa zupcima različitih veličina. Oni su obavezan alat frizera i svih onih čiji je posao povezan sa brigom o lepoti.

Češalj mnogi smatraju proizvodom današnjice, ali je on star gotovo koliko i čovečanstvo. Prvi češljevi nastali su u davnoj praistoriji i bili su pravljeni od kostiju životinja. Po izgledu nisu ličili na današnje, jer su bili prilično veliki i nezgrapni i sa svega nekoliko zubaca, pa su pre podsećali na velike viljuške. U nekim delovima naše planete češljevi su pravljeni od rogova životinja i oklopa kornjače.

Drevni Kinezi pravili su češljeve od drveta, a u Indiji je ovaj pronalazak nastao od slonovače. Moćniji Egipćani imali su zlatne češljeve, a pripadnici bogatijih slojeva ljudi u raznim zemljama koristili su češljeve ukrašene dragim kamenjem.

Dugo vremena češalj je bio neizostavni modni detalj na glavama imućnih dama, a broj dijamanata ukazivao je na njihov visoki društveni status. S obzirom na materijale od kojih je bio pravljen, češalj nije bio dostupan običnim i siromašnijim slojevima društva.

Polovinom 18. veka, tačnije 1759. godine Amerikanac Enoh Nojas otvorio je prodavnicu češljeva. Njegov proizvod bio je pravljen od rogova stoke. Njemu se u poslu pridružio Vilijam Klilend, poreklom Nemac, koji je iz svoje domovine doneo u Ameriku kompletnu opremu sa alatom za pravljenje češljeva.