Како је настао чешаљ
Пластични или метални, најразличитијих величина, облика, за све врсте и типове косе, чешљеви се данас користе у свим крајевима наше планете. Они су незаобилазан детаљ женске ташне, али и мушке торбе, а у сваком домаћинству има их бар неколико. У модерно доба праве се од разних врста материјала, али су најчешћи пластични, са зупцима различитих величина. Они су обавезан алат фризера и свих оних чији је посао повезан са бригом о лепоти.
Чешаљ многи сматрају производом данашњице, али је он стар готово колико и човечанство. Први чешљеви настали су у давној праисторији и били су прављени од костију животиња. По изгледу нису личили на данашње, јер су били прилично велики и незграпни и са свега неколико зубаца, па су пре подсећали на велике виљушке. У неким деловима наше планете чешљеви су прављени од рогова животиња и оклопа корњаче.
Древни Кинези правили су чешљеве од дрвета, а у Индији је овај проналазак настао од слоноваче. Моћнији Египћани имали су златне чешљеве, а припадници богатијих слојева људи у разним земљама користили су чешљеве украшене драгим камењем.
Дуго времена чешаљ је био неизоставни модни детаљ на главама имућних дама, а број дијаманата указивао је на њихов високи друштвени статус. С обзиром на материјале од којих је био прављен, чешаљ није био доступан обичним и сиромашнијим слојевима друштва.
Половином 18. века, тачније 1759. године Американац Енох Нојас отворио је продавницу чешљева. Његов производ био је прављен од рогова стоке. Њему се у послу придружио Вилијам Клиленд, пореклом Немац, који је из своје домовине донео у Америку комплетну опрему са алатом за прављење чешљева.
Тек открићем пластике почели су да се праве јевтинији чешљеви. За откриће првих пластичних чешљева заслужна су браћа Исаија и Џон Хајет, који су 1869. године пронашли материјал, добијен од нитроцелулозе и камфора. Свој проналазак браћа Хајет су назвали целулоид, а њихово откриће допринело је бржем и лакшем прављењу чешљева. У деценијама које су уследиле почела је масовна производња чешљева који су полако, али сигурно, пробијали себи пут до сваког домаћинства на свету.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


